Галилеј је први, дурбином, направио продор у космички простор а Гагарин је први физички ушао у тај простор, каже Војислав Гледић, аутор књиге „Галилео Галилеј отац савремене науке” која се појавила баш у време када je свет обележаваo пола века од лета Јурија Гагарина у космос.

Гледић, математичар, писац бројних научнопопуларних наслова, међу њима и о Николи Копернику, Николи Тесли, Михајлу Пупину, Милутину Миланковићу, Јовану Цвијићу, Леонарду да Винчију и Алберту Ајнштајну, каже да и новим насловом жели да свет физике представи што широј читалачкој публици. Иако се испоставило да је књига изашла на јубилеј првог космичког лета, Гледић је имао спреман материјал још пре две године, када се славило 400 година од изума дурбина.

– Галилеј је први направио дурбин и први је космос посматрао уз помоћ овог инструмента. Пре њега, сви су гледали у небо голим оком – објашњава Гледић.

Дакле, пре 402 године Галилеј (1564–1642) уперио је дурбин у небо. Био је то први дан нове ере. Италијан је изумео инструмент за посматрање удаљених предмета у свемиру. Гледићева књига на једноставан и занимљив начин објашњава да је управо Галилеј отац модерне физике, механике и астрономије. Кроз увеличавајућа стакла Галилејевог дурбина, небо је имало много више звезда које су сјајиле јачим сјајем.

– Увео је експеримент и посматрање у науку и раскинуо са хиљадугодишњом традицијом која је датирала од старих Грка и која је тврдила да се и само размишљањем може проучавати природа.

За разлику од претходника који су промишљали о свемиру, он га је испитивао. Усавршавао је дурбине и дошао до оног који увећава 34 пута – потсећа Гледић и додаје да је научник био омиљени професор, који је колегама оставио да досадно, на латинском, објашњавају науку, док је он студентима приближио планете најјаснијим италијанским језиком.

Јуриј Гагарин

– Био је звезда. За њега се знало широм Италије. Он је 1610. објавио „Звездани гласник”, за то време сензационални спис у коме је тврдио да је на Месецу видео кратере и планине и да ово тело нема никакву божанску ауру, као што су веровали људи тога доба.

Подржао је Коперников хелиоцентрични систем тврдећи да је Земља обично небеско тело – истиче Гледић и напомиње да је Галијеј веровао да наша планета није центар свемира, чиме је уздрмао теолошки поглед на свет и узнемирио цркву: запалили су му ломачу на којој је нешто раније горео Ђордано Бруно.

– Галилеј је једва извукао живу главу. Слабо му је помагало и то што су му богати Медичи били покровитељи.

Спасао се инквизиције, али не и болести. Ипак, пре него што је ослепео због посматрања Сунца, први је видео како планете, звезде и Месец стварно изгледају. „Колумбо је открио нови континент”, говорили су његови савременици, „а Галилеј – нову васиону”.

Ј. Стевановић

-------------------------------------

Доказао да брзина не зависи од тежине

Галилео Галилеј је разумљиво говорио о науци и волео је да пред светом изводи огледе и доказује своје теорије. Са Кривог торња у Пизи је пред масом света бацио две топовске кугле различите тежине. Оба ђулета су пала на земљу у исто време па је Галилеј доказао да брзина не зависи од тежине.