Експонати су открића и проналасци из раних година исламског света, од седмог века наовамо – од кафе, универзитета до математике

„Хиљаду и једно откриће и муслиманско наслеђе”, назив је изложбе организоване у Музеју науке у Лондону, са циљем да се укаже на открића и обимно знање које је пренесено кроз древни муслимански свет и сасвим се разликује од гледишта оних који сматрају да су муслимански и западни свет у „сукобу цивилизација”.

Шољица кафе, капучино, еспресо саставни су део живота грађана широм света. А један од експоната је „Kawha”, која се прво почела пити на Арапском полуострву, на подручју данашњег Јемена.

Професор Салим ал Хасани са Универзитета Манчестер објашњава да су, у ствари, зрна кафе донесена у Јемен из Етиопије: „Наравно, кафа је откривена у веома раним годинама ислама. Открио ју је млади пастир по имену Калед у Етиопији док је чувао овце, преноси изјаву овог професора Глас Америке. – Овце су, изгледа, волеле зрна кафе. И млади пастир је, наставља даље причу професор, зрна донео у Јемен, чиме је откривено ново пиће.

Ту су и друга открића и проналасци из раних година исламског света, од седмог века наовамо. Једно од њих је универзитет. Први универзитет је 850. године основала млада жена Фатима ал Фирхи у граду Фез у Мароку. Био је то, колико знамо, први универзитет у свету, који је давао титуле и дипломе – додаје професор Хасани.

Та су открића тема изложбе у Лондонском музеју науке. Изложба је названа „1.001 изум: муслиманско наслеђе”, асоцирајући на познату арапску збирку прича „Хиљаду и једна ноћ” и фокусирана је на научна и технолошка достигнућа која су променила свет: од кафе, до открића у медицини, хигијени, пумпе, турбине...

Муслимани су преузели знање из Индије, Кине, Грчке и древног Египта и преносили га даље.

О томе на изложби сведочи имитација слона сата, који је направио иноватор, математичар и инжињер Јазари почетком 13. века.

Ан Мари Бренан на лондонском Соут банк универзитету предаје форензичку биологију и фасцинирана је тим изумом. Сат са огромним индијским слоном и кинеским змајем је њен најдражи експонат. „Слон сат је изванредан јер је као сат Уједињених народа. Он садржи све елементе различитих цивилизација и као научнику мени је посебно драг јер показује да наука не треба да буде досадна и стерилна, без украса, него декоративна и да може одавати поштовање културама које су водиле до напретка”, каже она.

На изложби су експонати и из математике, алгебре, попут бројеве који се данас користе под називом арапски, а сами Арапи су их некада звали другачије.

„Бројеве које данас имамо 1, 2, 3, 4... а које зовемо арапским, Арапи су, у ствари, звали индијским бројевима”, објашњава професор Хасани. Нулу, на пример, „зепхир” на арапском –прво су користили арапски научници као саставни део математичке једначине. Она је била део свих значајних формула са нулама и јединицама од којих су састављени бинарни бројеви, касније кључни за развој компјутера и друге технологије.

Изложба ће бити отворена до 30.јуна.