Pecanje je hobi i zabava, ali kada tu reč čuje Amerikanac ili Englez verovatno će mu jedna od asocijacija biti mogućnost da bude „upecan“ preko Interneta. „Fišing“ (piše se phishing, malo drugačije nego pecanje) jedan je od uobičajenih načina krađe identiteta. Predatori šalju žrtvama i-mejl lažno se predstavljajući kao neka firma, a cilj im je da izvuku što više ličnih podataka koji će im kasnije pomoći da troše novac na tuđ račun. Dovoljno je da se od milion poslatih mejlova bar nekoliko ljudi upeca.

A šta rade sa tuđim identitetom? Neki će odmah krenuti u šoping, dok će oni veštiji obezbediti nova lična dokumenta, uzeti automobil na kredit ili će čak koristiti ukradeno ime i kad budu uhapšeni.

Zato u zemljama u kojima postoji razvijena svest o krađi ličnih podataka (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija) veliki publicitet dobijaju vesti o krađi podataka ili bilo kakvom neovlašćenom prikupljanju. Nedavno priznanje „Gugla” da je slučajno arhivirao sadržaje sa bežičnih internet konekcija u 30 zemalja podstakla je istragu u Nemačkoj, Italiji, Španiji i još nekoliko država.

U Srbiji prevare sa ukradenim podacima još nisu zabeležene na velikom nivou, jer su u svetu obično proporcionalne tome koliko se Internet koristi, kaže za „Politiku“ Slobodan Marković iz Centra za razvoj Interneta.

„Krađa identiteta nije od juče i nije došla sa Interneta, ali je on taj proces olakšao i proširio krug ljudi koji su tome podložni. Mi ćemo biti ranjiviji za takvu vrstu obmana jer nismo dovoljno obrazovani i nismo imali mogućnosti da se lično upoznamo sa takvim stvarima, dok su na Zapadu prošli kroz proces navikavanja“, dodaje Marković.

Internet ne pomaže samo prevarantima koji direktno „olakšavaju“ bankovni račun.

„Pretraživanje podataka je postalo toliko jednostavno da pruža mogućnost ciljanog pronalaska informacija. Ukucajte letovanje i dobićete spisak osoba koje su u svom statusu na ’Fejsbuku’ napisale da idu na odmor, a možda se neko pre toga pohvalio da je kupio televizor preko pola zida. Važno je da ljudi znaju da je kod podrazumevanog podešavanja na društvenim mrežama većina sadržaja javna. Nešto što vi mislite da delite samo sa vašim prijateljima dajete ’na izvol’te’. Zato je obavezno je da se podese nivoi privatnosti da se odredi šta se deli s kim. Prvi na udaru je zdrav razum i to je ujedno i najveća odbrana. Ne pristajte da preko Interneta uradite nešto što ne biste uradili u direktnom kontaktu“, upozorava Marković i napominje da je naročito postalo dramatično da roditelji stavljaju slike dece, čime samo pomažu pedofilima.

Najveći broj ljudi strahuje da bi neko sa lažnim identitetom mogao da zloupotrebi njihove račune i platne kartice.

– Iako je teoretski moguće, ovakvu zloupotrebu je teško izvesti – kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

– Ipak, mi stalno upozoravamo klijente da je važno da svoj PIN kod ne govore drugim osobama, da ga ne drže na istom mestu kao i karticu, a da prilikom plaćanja na prodajnom mestu budu prisutni u trenutku provlačenja kartice. Što se tiće plaćanja preko Interneta, preporučujemo klijentima da pažljivo prate instrukcije na sajtovima preko kojih obavljaju kupovine i biraju one koji su provereni – dodaje Rebić .

Nova usavršena varijanta krađe identiteta u Americi je „smišing“ – SMS pljačka koja izgleda ovako: korisnik dobije tekstualnu poruku od banke da mu je račun blokiran i da treba da pozove navedeni broj za dalje informacije. Ako to uradi i izrecituje tražene podatke, može da se oprosti od poslednjeg centa na računu.

– Kad su u pitanju platne kartice, upozoravamo korisnike da ih koriste isključivo lično. Takođe, sve podatke koji su u vezi sa karticama predajemo klijentima lično. Izvodi koje šaljemo poštom ne sadrže osetljive lične podatke – kaže Rade Šević, portparol Hipo-Alpe-Adrija banke.

Kad je u pitanju autentičnost podataka, kaže da u banci posebno obraćaju pažnju na mogućnost falsifikata ličnih karata, i to onih starih, kao i autentičnost naloga za prenos novca za pravna lica i dokumentacije koju dostavljaju pravna lica.

------------------------------------------------

Dan za seckanje dokumenata

Prema zvaničnoj statistici, svake godine prevaranti ukradu i zloupotrebe podatke deset miliona Amerikanaca, zbog čega FBI kaže da je to „kriminal koji se najbrže razvija“. Zato nije čudno što razne ustanove organizuju „dan za besplatno seckanje dokumenata“. To je prilika da se reše svih nepotrebnih papira koje bi, neoprezno bačene, kriminalci mogli da iskoriste, jer preturanje po tuđem đubretu nije zakonom zabranjeno.

Hrpe za uništavanje mora da su velike. Na sajtu državnog tužioca američke države Vašington istaknuto je da se treba rešiti svakog papira koji imaju: broj računa, datum rođenja, lozinku i pin kodove, lične potpise, broj socijalnog osiguranja, ime, adresu, telefonski broj, elektronsku adresu. To znači da treba uništiti bankovne izvode, kopije krštenice, stare čekove, slipove kreditnih kartica, kreditne izveštaje, stare pasoše, pravne dokumente i još čitav niz dokumenata koji sadrže pomenute podatke.