Живот и стил

РИЈАЛИТИ ШОУ

Кад лов на таленте прерасте у трагедију

Да ли емисије у којима се бирају будуће звезде свесно доводе психички лабилне и ментално хендикепиране особе да би им се публика подсмевала, а рејтинзи расли

Сузан Бојл и ...

Пензионисани стоматолог из јужног Велса појавио се у програму „Британија има таленат“, али није успео да отпева песму до краја од звиждука из публике. Видно разочаран, Алин Џејмс је касније изјавио да верује да је изабран баш зато што се могло очекивати да ће га публика исмевати. Међутим, за британску Фондацију за ментално здравље спорно је то што је човек који је седам пута хоспитализован са проценом да постоји ризик од самоубиства уопште доведен у такву ситуацију.

Ово удружење апеловало је на продуцента Сајмона Кауела и канал који преноси шоу да хитно преиспитају критеријуме за селекцију такмичара, уз упозорење да је трагедија „неизбежна“ уколико се нешто не предузме.

„Мислим да они бирају најбоље и најгоре, а ја сам изабран да будем најгори. Био сам као онај старац који је прошле године играо брејкденс. Позван сам да ми се смеју и ругају“, рекао је Џејмс за часопис „Обзервер“.

Претходна сезона винула је у звезде Сузан Бојл, која је после финала доживела нервни слом. После тога је уведен обавезни преглед психолога за све кандидате. Џејмс је, међутим, јасно рекао које све лекове пије и колико је пута био смештен на психијатрију због ризика од самоубиства, а процена је била да ипак може пред камере у арени у Кардифу.

Фондација за ментално здравље саопштила је да страхује да овакви случајеви злоупотребе људи са душевним проблемима неизбежно воде у трагедију.

„Крајње је увредљиво да психички рањиве људе изложите подсмеху. То прелази све моралне границе. Ја се плашим најгорег. Ако довољан број људи изложите довољно јаком стресу, неко ће одузети себи живот. То је статистичко правило“, каже Ендру Мекалох из ове фондације.

У продукцијској кући „Адреналин”, која је снимала шоу „Ја имам таленат“ у Србији, кажу да нису имали сличних ситуација.

„Продуценти су на самом кастингу вршили процену. ’Адреналин’ је на свим својим пројектима ангажовао психологе који су имали прелиминарне разговоре са кандидатима. Ми смо се више трудили да их охрабримо и припремимо за сусрет са камерама и публиком. Дешавало се да публика некога извижди, али дешавало се да извижди и одлуку судија”, каже Оливера Миленковић из „Адреналина”.

Она истиче да продуценти немају утицаја на коментаре жирија, али да самим избором судија утичу на дигнитет шоуа.

„Када бирате жири, морате да водите рачуна ко су они као људи и докле могу да иду по неком свом осећају за пристојност. Ми смо били сигурни да они никога неће понижавати. Да ли ће се неко расплакати или радовати и да ли ће у јавности касније показати овакве или онакве особине – на то не можете да утичете”, наглашава Миленковићева.

... Алин Џејмс претрпели су подсмехе у музичким такмичењима Фото АФП

Аудиције за „Америчког идола”, који такође лансира звезде, често изгледају као свесна селекција ментално хендикепираних и социјално неприлагођених особа да би им се публика подсмевала, а рејтинзи расли.

Пре две године, самоубиство једне младе жене довело је полицијске истражитеље управо до аудиције за „Америчког идола“. Пред вишемилионским аудиторијумом, Сајмон Кауел, који је седео у жирију, исмевао је Полу Гудспид због зубне протезе. „Не мислим да иједан уметник може да пева са толико метала у устима... то је као мост.“ А када је сва покуњена напустила студио, гласно је питао: „Како ли је прошла кроз детектор за метал“.   

Гудспидова је била потпуно сломљена када је снимак емитован и још много пута прегледан на „Ју тјубу“ са најгнуснијим коментарима. На блогу је касније написала да не може да се избори са толиком мржњом и подсмехом. Предозирала се лековима испред куће Поле Абул, тада такође судије у „Идолу“, којом је наводно била опседнута.

Продуценти програма „Британија има таленат“ бране начин на који бирају учеснике тврдећи да „свако има право да се пријави“.

Психијатри, међутим, постављају питање да ли су сви људи у стању да донесу праву одлуку.

„Да ли психички рањиве особе схватају да свесно пристају да им се смеју и ругају? Сумњам“, каже Филип Ходсон из Британског удружења психотерапеута. Он истиче да је и раније изражавао забринутост поводом емисија као што је „Велики брат“, али да ће „неко морати да умре да би се било шта предузело”.

Ј. Каваја

објављено: 03.06.2010.

Последњи коментари

Simeon V. | 03/06/2010 18:45

Niko nikog ne tera pistoljem da se gura na TV i glumi budalu. Tako da, cemu zalopojke?

Маја  | 03/06/2010 21:02

Постоји и одговорност руље која се без милости изругује тим људима.Поред мене би све те емисије пропале, јер то смеће не гледам.Апсолутно ни једну лиценцирану емисију.Мало креативности уложите па ћу да укључим ТВ, а на копију копије да губим време не пада ми на памет.И у реалном животу клоним се људи који су склони исмевању других.Некако зазирем од таквих, јер их доживљавам као безосећане људе.Ипак се надам да ће се наћи гледаоци који то гледају да реагују и да натерају РРА да нешто предузме.

Prosrpski Hrvat  | 04/06/2010 12:29

To je opsta pojava u svijetu, a krenula je zna se odakle, nista drugo nego ubiranje profita na nacijoj nesreci, doduse nisu u pitanju samo hendikepirani, nego i svi drugi koje je nesreca zadesila. Ipak sve lezi u pokvarenom ljudskom mentalitetu, uzivanja nad tudjom nesrecom, cast izuzetcima.