Живот и стил

ИНТЕРВЈУ: Тереза Кесовија

Кад може Тадић у Загреб, могу и ја у Београд

Наше две земље су почеле сарађивати на најлепши могући начин и питам се онда јесам ли ја последња глупача да кажем како ме не занима да певам овде, каже певачица

Тереза Кесовија Фото Р. Крстинић

Концерт у Београду, 23. јануара у „Сава центру”, први после пуних 20 година, почеће песмом „Пријатељи стари, где сте”, којом је и јуче поздравила новинаре домаћих медија. Хрватска певачица Тереза Кесовија (72), једна од водећих звезда бивше Југославије, најавила је јуче у „Сава центру” свој наступ „Још се срце уморило није”, поводом пола века каријере, али је избегла да директно говори о ономе што је представнике медија највише занимало: рат у Хрватској, кућа у близини Дубровника која јој је срушена, својој подршци хрватским хашким оптуженицима .... Певачица која је, осим бројних награда на домаћим фестивалима, изградила и узорну каријеру у иностранству, поготово у Француској, и која је сарађивала са звездама као што су Хулио Иглесијас, Рита Павоне, Жилбер Беко, Тино Роси, јуче пред бројним блицевима и камерама није крила узбуђење због гостовања у Србији, и најавила да доноси добре вибрације и искрену љубав.

„Зато и за оне који су мом дому учинили највеће зло кажем да можда поред себе нису имали некога да им каже неку лепу реч”, рекла је у разговору за „Политику” двострука учесница на такмичењу за песму Евровизије (једном за Монако), која ће дан пре наступа у главном граду певати и у Новом Саду, додајући да је предуго није било и да је то било окрутно време за све добре људе.

Шта је утицало да промените одлуку о томе да нећете наступати у Србији?

Мислим да није праведно да кажњавам не само оне који годинама желе да ме чују, о чему сведоче бројне поруке и писма, већ саму себе. Нисам више желела да кажњавам себе. Нисам никоме никакво зло учинила. Али, када станете пред оно што је некада био ваш дом, дозвољено је човеку да тада нешто каже што иначе не би рекао. Ја сам рекла „никада више нећу тамо” (у Србију, прим. нов.). Покушајте да се ставите у моју позицију тада. Али, зато прође време, и прођу године. Туризам се отворио, привредна комора је ту, Борис Тадић је дошао у Загреб, Иво Јосиповић је дошао у Београд, све иде у правцу бољих односа и разумевања, зашто не рећи љубави. Наше две земље су почеле сарађивати на најлепши могући начин и питам се онда јесам ли ја последња глупача да кажем како ме не занима да певам овде.

Да ли очекујете негативну реакцију овдашње јавности због тога што сте у јуну наступали на концерту подршке хрватским генералима оптуженим пред Хашким трибуналом?

Негодовања ће увек бити. То је феномен овог дела Европе. Наравно да има и злонамерних који бурно реагују не размишљајући да ли ће тиме некога повредити. Ако наставимо да радимо једни против других, мира никада неће бити. Ако баш и није нека љубав, нека буде једна фина суседска трпељивост. А кад је реч о генералима, дала бих подршку свакоме за кога мислим да предуго чучи у некој истрази. Па истражите то више, ако су криви, судите им, али немојте никога малтретирати.

Мислите ли да сте можда својим изјавама повредили Вашу публику у Београду која није имала везе са ратом и која га није подржавала?

Ви заборављате оно најбитније, да сам ја жртва рата. Шта сам ја коме учинила? Многе моје колеге су могле да дођу овде, ни за кога ништа није речено, а нико од њих није настрадао у рату.

Да ли ће концерти у Србији бити једно поглавље у аутобиографији коју пишете?

Једна књига са ратном темом је већ изашла, зове се „Либертас”. Имала сам потребу да пишем о том мучном периоду у којем сам описала многе тешке судбине жена, и Српкиња и Бошњакиња. Стојим иза истине о којој сам писала. Са 72 године живота и каријером од пола века, мислим да имам шта да кажем. Пишем и о концертима које сам имала раније у Београду и по Србији. Сећам се Крагујевца где ми је једна старица поклонила ружу умотану у новински папир, коју је убрала из свог врта и донела ми.

Пошто Вам се срце није уморило за 50 година, има ли још нешто што бисте желели да остварите у каријери?

Има, „Још у мени има ватре” (назив песме, прим. нов.).

Коме у Београду певате „Пријатељи стари, где сте”?

Има много симболике у речима те песме која је написана још пре рата. У најлепшој успомени чувам многе колеге из оног доба, сарађивала сам са многима. Сања Илић, који је писао неке моје песме, сигурна сам да ће доћи на концерт.

Анкица Маринковић

објављено: 17.12.2010.

Последњи коментари

love story | 18/12/2010 00:10

Jedinstvena i vanserijska pevačica, Tereza Kesovija, još jednom pokazala svoju veličinu i zašto traje tolike godine, karijera koju niko neće imati na ovim prostorima.U Srbiju je naravno uvek dobrodošla, a kome se ne dopada ne mora ići na koncert.DOBRO DOŠLA, TEREZA.

Nasa kraljica, Lepa Lukic nije se mesala u politiku | 18/12/2010 15:23

G.Kesovija je mrznju prema srbima pokazivala jos davne, 1976, znaci pre rata.
Bila sam u Mariboru te godine, obozavala sam je, kupovala njene ploce, a ona je tad bila sa muzem, Lopardnikom, dosla na polu prazan koncert, vecina u publici, vojska iz Srbije, stala na binu i ovako ce:
Dobar vecer bratska Slovenjo, i slovenci, nije ni pozdravila vojsku iz Srbije. Ja sam doviknula, "A za vojsku iz Srbije i drugih republika?" Samo me je pogledala, i nastavila.
Hallooo! Probudise Srbijo, hoce baba para. Para vrti gde burgija nece. Da Tereza je i pre rata bila nacionalista. Pancevka iz Floride.

Mickey Mouse | 20/12/2010 16:59

licemerna baba...ona i oliver samo su lajali i pricali kako nece u srbiju...sad nema vise para a hrvatsko trziste malo...fuuuuuuuj