Живот и стил
Кад се свађају комшије језик умире
Двојица Мексиканаца једини знају изумирући индијански језик ајапанеко, али не разговарају међусобно
Мануел Сеговија (75) и Исидро Веласкез (69) не би представљали новинску вест да су само обични посвађани суседи. Међутим, двојица Мексиканаца су једине особе на свету које течно говоре изумирући индијански језик ајапанеко, а не разговарају међусобно, јер им не прија друштво оног другог.
Оваj језик се вековима говорио на подручју данашњег Мексика. Преживео је шпанско освајање, ратове, револуције, глад и поплаве, а сада је, као и многи други језици, у опасности да нестане.
Двојица Мексиканаца живе 500 метара један од другог у селу Ајапа у тропској долини јужне мексичке државе Табаско.
– Кад сам био мали, сви су говорили тим језиком. Онда је мало-помало нестајао и сада верујем да ће умрети заједно са мном – каже један од двојице посвађаних комшија Мануел Сеговија.
Он је на ајапанеку причао са братом док није умро пре десетак година. Сада се тим древним језиком обраћа сину и супрузи, али ни једно од њих двоје не може да прозбори више од неколико речи. Комшији ништа не замера, већ просто немају заједничких тема.
Веласкез, с друге стране, ретко напушта свој дом и ни са ким не разговара на свом матерњем језику, пише „Гардијан”.
Лингвистички антрополог Данијел Суслак са Универзитета у Индијани објашњава да је ајапанеко увек био „лингвистичко острво”, окружено много јачим домородачким језицима. Додатно га је угрозило то што је од средине 20. века деци урођеника било забрањено да у школама говоре било који језик осим шпанског.
Суслак планира да направи речник ајапанека како би оживео језик пре него што буде прекасно. Признаје да је у питању трка с временом.
У Мексику се говори 68 различитих домородачких језика, подељених у 364 поткатегорије. Неколико је угрожених, али ајапанеко је најекстремнији случај. Иначе, назив језика је наметнут. Он се заправо зове нуумте оооте и значи „прави глас”.
Национални институт за домородачке језике планира да организује курс који би представљао последњи покушај да посвађане комшије, кад већ не разговарају међусобно, пренесу своје знање другима.
Професор Суслак каже да је овај језик посебно богат звучно симболичним изразима, инспирисаним природом. На пример, коло-голо-нај се преводи „пућпуриче као ћурка”.
Ј. J. К.








