Жене лепе као мис Венецуеле слабост су латиноамеричких жестоких момака.
Кад неко уђе на њихове журке то је као да је ушао у харем, а и када би их пратио и после фајронта видео би да ни тада нису сами. Око њих су увек супруге, љубавнице, девојке, девојчице, проститутке...
Ко су те жене? Најпознатија међу њима је Вирхинија Ваљехо, ТВ водитељка и љубавница Пабла Ескобара, која је о вези са некадашњим колумбијским наркодилером број један проговорила и у својој књизи „Волећи Пабла, мрзећи Ескобара”.
Али о другима се не зна баш превише. Тајни живот невидљивих лепотица открила је недавно књига која се на латиноамеричком тржишту појавила под називом „Фантастичне” а на шпанском као „Лутке наркодилера” аутора Андреса Лопеса и Хуана Камила Феранда.
Неколико девојака које су се забављале са колумбијским мафијашима отвориле су душу и описале живот на високој нози. Оне су биле само неке од бројних жена у животу наркобосова. Краљевима кокаина оне су биле посебна занимација јер су их срели када су биле девице од 15 или 16 година. О њима су говорили као о „још неискоришћенима” или „свежем месу”.

Мафиозе познате по томе што ривалима одсецају главу и ваде срце не штеде на малолетним љубавницама. Оне одлазе на операционе столове најбољих пластичних хирурга. Да ће одмах повећати усне и груди, то се подразумева. Шта су још радиле ове „луткице”? Са босовима би из Колумбије одлазиле у Атланту где су их забављали латиноамерички певачи.
За Бренду аутори иронично кажу да је модерна девојка која иде на журке где се слуша „транс” музика и конзумирају  таблете за расположење. Али, она је осим да се забавља била расположена и да свог дечка, мафијаша званог Расгуњо, прати на путовањима.
Осећала је „адреналин, страх.... због најмоћнијих криминалаца у земљи” за које се пита да ли им је мозак у „глави или у пиштољу”. Она је свог посећивала у америчком затвору, чак је ишла и на Кубу да га види када су га тамошње власти ухватиле са лажним пасошем.
„Ко није био дилер, хтео је то да буде”, објашњава Бренда моћ картела у Колумбији.
Интервјуисане младе жене су казале да њихови опаки момци нису били тако лоши и да су им стално куповали поклоне за којима су жуделе. Дијаманти, аутомобили, станови... Али из тих станова нису смеле да изађу без одобрења, морале су да се облаче смерно и праве се да не виде конкуренткиње.
Виолета Коралес, бивша супруга Хуана Карлоса Хиралда званог Корњача, каже: „Имао је добро срце, звао ме је да изађемо, куповао ми је ствари... Није ми се свиђао, али то је као када имаш ружну другарицу са којом толико тога делиш да на крају почнеш да је видиш као лепу”.
Памела из колумбијског града Кали (средишта једног од најјачих латиноамеричких наркокартела) каже да је дилера Ерика упознала када је имала 16 година. После неког времена више није хтела да буде са њим али он је већ нашао начин да је натера да се предомисли: „Теби нећу ништа, али ћу убити прво твог оца а онда и твоју мајку”.
„Увек сам се лепо понашала... никада неверна”, открива друга лутка.
Девојке из књиге више нису са вођама кланова који су или затворени или мртви. Углавном живе у САД и тврде да ништа не знају о шверцу дроге, масакрирању ривалских група...
Неке од њих су убеђене да су њихови момци бољи од оних на слободи.
„Ови су простаци”, каже једна.
„Они (наши) ... су давали супер поклоне.”
А шта мисле о новим девицама које се приносе као мафијашке жртве? Нису баш најзадовољније. Исувише су вештачке, силиконске, нису све ни плавуше, а неке су чак и Индијанке.
Има и жена којима је кокаински посао толико ушао у крв, да су се избориле за своје место у наркобизнису. Сандра Авила Белтран, на пример, постала је краљица Пацифика, односно краљица наркотрафикинга. У посао ју је увео бос Исмаило Самбадо. Лорена Енао је, кажу, била крволочнија од мафијаша са којима је била, и на крају је отровала мужа. Сандра Лус Морено је наследила бизнис од својих пријатеља из картела али је „пала” док је превозила 32 килограма кокаина.
Неке лепотице нису желеле да се уплићу у трговање дрогом, али су дарове од којих боли глава стварно платиле главом. Фам фатал Лилијана Лосано, којој су предвиђали успешну глумачку каријеру, убијена је након што је почела да се забавља са једним кримосом. Манекенка из Мексика Лус Елена Суњига није дуго уживала у пажњи као победница на избору за мис јер је као девојка Анхела Гарсије, једног од главешина картела из Хуареса, на крају завршила у затвору.
Мексиканка Вероника Васкес платила је цех свог мужа. Када јој је полиција упала у стан, њен муж није био са њом али су зато ту били његови пакети са дрогом. Робијала је пет година.
Таквог стила живота нису поштеђене ни рођаке. Алба Марина Ескобар, сестра озлоглашеног Пабла Ескобара, у управо објављеној књизи „Други Пабло” пише да је била „сведок и жртва”, али не и саучесник. За човека у коме је цео свет видео монструма каже да је био јако добар. Можда према њој – њу и још једну сестру послао је у шопинг у Мајами и свакој дао по десет хиљада долара с поруком да морају све да потроше: „Претражићу вам торбе и ако сте оставиле и један долар... одмах ћу вам га узети”.

Ј. Стевановић