Маме близанаца из Јоханесбурга, Мадрида и Истанбуласвакодневно пишу писма једном психотерапеуту из Лос Анђелеса и траже савете у вези са одгојем њихових малишана. А стручњак за проблеме близанаца и њихових родитеља Џоун Фридман приљежно одговара на свако питање, наоружана примерима из праксе, али и из сопствене куће. Она је мајка петоро деце, има два сина близанца и сестру близнакињу, и ауторка је књиге „Како одгајати емоционално здраве близанце”, коју је на српском недавно објавио „Мали врт”.

Џоун Фридман покушала је да овом књигом демистификује познати мит о близанцима и њиховим, како се обично мисли, телепатски повезаним и нераздвојним сродним душама које причају, само њима знани, тајни језик.

Из тог разлога већ у првом поглављу истакла је да близанце од почетка треба третирати као двоје деце рођене у исто време. Штавише, саветује да двојке уопште не треба називати близанцима и упоређивати их, јер поређење, како наводи, не воле ни обична браћа и сестре. Они су јединствене особе и важно је истаћи њихову индивидуалност и властита интересовања.

Ова петострука мама посебну пажњу посветила је емотивној преоптерећености родитеља који по правилу имају утисак да се не посвећују довољно сваком детету понаособ. Џоун Фридман родитељима препоручује како да се поставе у предшколском, тинејџерском и одраслом добу своје деце. Указује да још од рођења малишани треба да имају сопствене фотографије, без свог близанца, да не морају да славе рођендан истог дана, да нема сврхе да их униформишу истоветном одећом, нити дају имена која се римују и почињу на исто слово (Тајлер и Тејлор, Метју и Мајкл). Џоун (чија је сестра Џејн!) наводи и да су најпопуларнија имена за близанце у 2006. години била Ема и Ела, и Џејкоб и Џошуа.

Међутим, америчка ауторка иде много даље од оваквих предлога, и улази у суштину близаначког односа, и њиховог односа са родитељима. Пише о томе како успоставити везу са сваком од беба, шта радити ако сте приврженији једној од њих, на који начин прећи пут од анксиозних родитеља који осећају кривицу до испуњених и захвалних мајки и очева, наводи шта се све на том путу открива о беби, а шта о себи, и предлаже како очеви могу „спасти” мајке од њихових анђелчића.

А кад одрасту, онда тек настају муке. Шта ако су превише везани једно за друго; и како да преживе прва заљубљивања, запитани да ли ће их неко волети колико и њихов близанац? Све се то може прочитати у овој „дуплој” књизи о дечјем свету.

Изражавајући захвалност људима који су јој помогли док је писала ово штиво, Џоун Фридман је на првом месту поменула своју сестру и нагласила да је уживање у животу из перспективе близанаца посебно задовољство и дар. Додала је да оне данас истински негују свој близаначки однос јер су предано радиле на томе да изразе и сачувају своју индивидуалност.

М. Сретеновић