Општепознат по сушним пределима, афрички континент заправо лежи на води, тврде научници. Екипа Британског геолошког института и Универзитетског колеџа Лондона заједнички је направила до сада најдетаљнију мапу Африке на којој су приказани распоред и потенцијали овог скривеног ресурса, преноси Би-Би-Си.

На Црном континенту 300 милиона људи нема приступ чистој води за пиће, а у будућности се очекује да се овај проблем додатно погорша како буде растао број становника и потреба за наводњавањем усева.

Сада су научници први пут извршили анализу целог континента и воде скривене у аквиферима, подземним слојевима порозних стена, песка или шљунка у којима се вода депонује и из којих се може црпети.

Хелен Боснор, једна од аутора истраживања, нада се да ће нова мапа многима отворити очи и указати на потенцијале.

„Највише водених резервоара је на северу Африке: у Либији, Алжиру и Чаду”, каже др Боснор.

Због великих климатских промена које су током векова претвориле Сахару у пустињу, многи подземни резервоари су се последњи пут напунили пре више од 5.000 година.

Истраживачи су направили мапу на основу постојећих хидрогеографских карти националних влада и 283 студије аквифера.

Они истичу да нова мапа показују да многе земље које су тренутно оцењене као „сиромашне водом” поседују значајне резерве подземних вода.

Нису ипак сигурни који је најбољи начин да се стигне до ових скривених ресурса и наговештавају да велике бушотине можда не би биле добро решење.

„Не би требало правити велике бушотине док се потпуно не упозна стање подземних вода. Мање бушотине за достављање воде руралним подручјима би биле пуно успешније”, рекао је за Би-Би-Си Алан Мекдоналд, вођа истраживања.

Будући да се многи резервоари нису пунили због недостатка кише, научници се брину да би велике бушотине довеле до брзог трошења ресурса.

Хелен Боснор истиче да спорије црпљење често може да буде ефикасније.

„Широм подсахарске Африке има доста аквифера са мањим залихама. Међутим, наша истраживања показују да уз пажљиву експлоатацију и градњу под Африком има довољно резерви за пиће и наводњавање”, каже британска научница.

Истраживачи тврде да су резерве довољне да издрже климатске промене.

„Чак и у аквиферима, са веома малим резервама, у полупустињским областима са веома мало падавина, подземне воде имају време задржавања од 20 до 70 година. То значи да би уз умерену стопу црпљења за потребе воде за пиће и наводњавање, подземни резервоари и даље бити отпорни на климатске промене”, сматра др Боснор.

Ј. Ј. К.