Ако је, као што све чешће чујемо, 21. век –век Кине, онда се за њега треба припремити.Један од „уџбеника” за савладавање основа кинеске цивилизације јесте и управо објављена књига „Време уписано у сликама”, професора др Радосава Пушића.

Борилачке вештине као заштитни знак Кине, слика у срцу њеног писма, однос са Западом и трвења са Јапаном, неки су од огледа које наставник на групи за кинески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду представља у књизи. Открива како изгледа пољубац традиционалног и модерног у данашњој Кини, која је од неразвијене земље у 20. веку сада постала друга економија света. Иако Запад интензивно проучава кинеску цивилизацију тек последњих неколико година, Пушић подсећа да је један од највећих познавалаца Кине свога времена, Рене Етијамбл, још пре четрдесет година позвао студенте на Сорбони да уче кинески. Академци су Етијамбла назвали чудаком који од њих тражи бесмислене ствари, док данас све већи број њих учи управо овај језик.

– У Европској унији данас је уобичајено да озбиљне институције изучавају кинеску културу, језик и цивилизацију. У Шведској се кинески учи у око 40 основних школа, а у Енглеској је ушао у средње школе – каже наш саговорник.

У Србији у последњих десет година повећан је број младих који студирају кинески – заједно са постдипломцима има их око 400. За овај језик се у београдском институту Конфуције интересује и општа популација којој кинески није потребан због факултета.

– Кина гради нови идентитет и данас је целом свету важна из два разлога. Први је историјско-културолошки: од последњих 20 векова цивилизације, 18 су били кинески. Ослабила је у 19. и 20. веку, али то се променило. Други разлог је прагматичан: нема примера у историји да је једна земља са великим проблемима за само 20 година успела да од сиромашне државе постане сила са 3.000 милијарди долара резерве. Имају јефтину радну снагу и квалификоване кадрове.

Професор Пушић годинама посећује Кину и лично се уверио колико се земља мења и развија. Оно што је остало исто јесте прагматизам за који каже да је основна одлика кинеског народа и појединаца. Иако западњаци истичу да је у Пекингу и даље на власти Комунистичка партије Кине, Пушићев утисак је да Кинезима идеологија није на првом месту.

– Важно им је да економија напредује, и то је управо оно што се данас дешава. Руководе се пословицом: „Није важно да ли је мачка црна или бела, већ је важно да лови мишеве”.

Осим смисла за практично, кључ њиховог успеха је и у, како каже Пушић, конфуцијанском моделу насталом у 3. веку п. н. е.

– Он је утемељио кинеску империју и системе у Јапану, Кореји и Сингапуру, а одликују га хијерархија: зна се где је коме место и инсистирање на образовању, владају образовани које Кинези називају племенитом господом.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Новац постао врховна вредност

Радосав Пушић се годинама усавршавао у Кини где и данас редовно одлази на конгресе. Откако је 1985. отишао на први студентски боравак, до прошлог маја, када је тамо био последњи пут, пратио је промене у политици, економији и култури.

– Данас се боље живи. Ипак, изгубила се блискост међу људима и новац је постао врховна вредност. Кина је део света и нису је заобишле болести модерног света па ни конзумеризам који у потрошњи виду смисао живота – објашњава Пушић.