После вишегодишњег размишљања о томе да ли је пожар у Хиландару случајан или подметнут, новинар и писац Вања Булић запутио се прошле године на Свету гору и по повратку написао роман „Симеонов печат”.

Издавач „Лагуна” најавио је књигу као српски „Да Винчијев код”, док Булић каже да му дело Дена Брауна није било инспирација, али му такво поређење не смета јер је нови наслов већ после неколико дана доживео друго издање. Признаје да сличности има – у коришћењу реликвија и у томе што је реч о нечему мање познатом, али додаје да је његова прича уверљивија.

Трилер у којем се мешају историјске чињенице и пишчева машта почиње доласком у Хиландар двојице Срба, новинара и лажног бизнисмена, од којих један случајно, а други „по задатку” бивају уплетени у покушај крађе кристалног крста са Исусовом крвљу.

У обрачуну обавештајних служби, и тајних друштава, на месту неколико убистава они затичу отисак печата светог Симеона. Успевају ли да осујете владаре из сенке у покушају стварања „светске цркве”, сазнаће читаоци књиге која је јуче званично представљена.

У Хиландару сте били прошле године, али инспирација за роман потиче одраније?

Од пожара 2004. питао сам се ко га је подметнуо и зашто, уколико је подметнут. Распитивао сам се шта се све од реликвија налази у Хиландару и почео да читам литературу, јер сам решио да напишем роман у којем ће окосница бити историјске чињенице, и у који ћу увући модерне јунаке. Размишљајући шта би неко могао да украде, ако би хтео то да уради, дошао сам до тога да би то био кристални крст у којем се чува Исусова крв.

Да ли Вам је питање ко је и зашто запалио Хиландар послужило само као идеја за књигу или лично сумњате у званичну верзију?

Званична верзија јесте да се померио оџак пошто га је неки поток поткопао, излетео је огањ и запалио манастир. Из ваздуха манастир изгледа као једна велика елипса и човек се запита како то да је половина према мору запаљена, а друга је остала цела иако су од истог материјала.

Шта Вам је боравак у Хиландару значио за писање романа?

Видео сам све те обреде, како изгледа живот монаха, држао оригиналне повеље цара Душана и Светог Саве и схватио колико је то богатство. Видео сам простор у који сам сместио јунаке књиге, чак сам мерио корацима раздаљину између храма и конака. Створио сам причу која изгледа доста уверљиво, а опет свако може да каже и да је то само машта.

Шта је истина а шта машта?

Машта је само заплет, а све остало је истина, све приче о Хиландару су истина или легенде које сам чуо од монаха. Све што има везе са тајним друштвима и тајним службама сместио сам изван зидина Хиландара да не бих скрнавио манастир.

Зашто су у књизи баш језуити ти који желе да се дочепају крста са Исусовом крвљу?

Они су најмилитантније крило Католичке цркве, обавештајна служба унутар Ватикана.

----------------------------------------------

Нисам новинар Новак

Будући да је један од главних ликова новинар Новак, читаоци би могли да помисле да сте то заправо Ви?

Мало више сам у новинарском смислу Вељко (други јунак), јер док сам био у Хиландару, провоцирао сам питањима да бих сазнао што више од монаха. Лик монаха Пајсија изградио сам према једном тамошњем монаху којег сам упознао. Новинар се зове Новак због тренутно најцењенијег српског имена.