Неки кажу да је то култура, други да је реч о ниским страстима, али ма како те страсти биле ниске Ернест Хемингвеј је знао да у њима ужива и представи их као врхунску културу. Прослављеног писца и тореадора аматера толико је узбуђивала борба на живот и смрт и мирис крви у арени да је на кориду довео и своју трудну жену верујући да ће овај спектакл позитивно утицати на дете које је носила.

Симбол шпанског идентитета, корида, данас је, међутим, више оспоравана него романтизована. Након што је каталонски парламент недавно забранио кориду, над остатком Шпаније, јављају тамошњи медији, виси огроман знак питања – следити пример Каталоније или не?

Шпанци се углавном деле на оне који верују да је корида њихова традиција и на оне који сматрају да је реч само о мучењу животиња.

„Тортура није култура”, узвикивали су заштитници животиња све док се нису изборили за забрану у Каталонији. Нова боjна поља за њих су остатак Шпаније, Француска, Португалија, Мексико, Колумбија, Еквадор, Венецуела и Перу.

Други верују да су тореадори део њиховог идентитета и не хају за упозорење ЕУ да је корида примитивна и да јој није место у 21. веку. Отуд и одлука појединих делова земље да кориду прогласе културним наслеђем.

Осим оних који су забринути за животиње и за традицију, јавили су се и они који највише брину због пара. Када 2012. забрана почне да се примењује посао ће изгубити узгајивачи бикова, кројачи, тореадори... Процењује се да ће покрајина изгубити између 300 и 500 милиона евра. А има и оних који верују да је забрана само масло Каталонаца који желе да контрирају Шпанцима и покажу се као сасвим различити од њих.

И док неки већ најављују да ће се, кад већ не могу да се боре са биковима у арени, онда борити са посланицима у парламенту и тражити промену закона, истина је да кориди добро не иде ни у остатку земље.

У анкети коју је пренео дневник „Паис” већина Шпанаца је казала да не воли борбе са биковима иако су били против забране из Барселоне. Заштитници права животиња, којима се дигне коса на глави и кад виде да власници не показују довољно нежности према љубимцима а камоли кад виде како бик издише у локви крви, радују се што и друге анкете показују да је корида пре свега занимација старијих Шпанаца али не и део културе младих.

Добро је што су кориду осим дела Хемингвеја овековечили и стихови Федерика Гарсије Лорке, кадрови Педра Алмодовара и слике Пабла Пикаса јер ова традиција као да полако постаје историја.

Ј. Стевановић