Жанг Јин медији и бизнисмени често називају краљицом отпада јер је власница компаније за сакупљање и рециклажу искоришћеног папира, али ова Кинескиња не хаје за то шта се о њој прича пошто се у њеном случају ђубре претворило у злато.

Или боље рећи у доларе пошто је на овај начин зарадила 5,6 милијарди долара захваљујући којима је јуче проглашена за најбогатију жену света међу онима које су до иметка дошле само својим радом.

На листи најбогатијих жена на планети, коју је објавила компаније „Хурун” а пренео лист „Фајненшел тајмс”, упадљиве су две ствари. Прво, од 20 најимућнијих, 11 су Кинескиње. Друго, међу западњакињама преовладавају оне које су виле, јахте и драгуље стекле у модној индустрији – Росалија Мера у „Зари”, Ђулијана Бенетон у „Бенетону” и Дорис Фишер у „Гепу”.

Жанг Јин (53) није се много бавила модом али је зато деведесетих основала фирму за рециклажу „Девет змајева”. Њен бизнис функционише овако: покупи стари папир из САД и Европе а онда га однесе у Кину на рециклирање. Кинезима је папир преко потребан пошто га користе за паковање играчака, електронике и друге робе која преплављује западну хемисферу. Лутке и телевизори у картонима поново завршавају на Западу, а када Американци и Европљани баце кутије, „Девет змајева” их још једном односи у Кину и тако укруг.

Жена која је сама стекла највеће богатство рођена је у скромној породици а данас води послове у Хонгконгу и Лос Анђелесу. Иза ње је Ву Јађун (46) са 4,1 милијардом долара, док је трећа Чен Лихуа са четири милијарде долара.

Шпанкиња Росалија Мера (66) далеко је мање позната од бренда који је створила – „Заре”. Она и њен бивши муж Амансио Ортега, власник ове модне куће, почели су да шију сукње и доњи веш у својој кући и временом створили марку препознатљиву у целом свету. Иако су се растали, она има седам одсто деоница у компанији а новац је уложила и у ланац хотела и филмску индустрију. Коначни салдо – 3,5 милијарде долара.

Слична је и прича Ђулијане Бенетон (73), 11. на листи. Почела је да плете као дете, као тинејџерка је продавала свој ручни рад бутицима у близини Венеције где је живела а и касније је у фирми „Бенетон” била задужена за трикотажу. Овај бренд је основала са тројицом браће када су, притиснути немаштином, продали бицикл и још неке ствари и купили прву машину.

На другом крају света, у Сан Франциску, Дорис Фишер (73) почињала је тако што је са мужем отворила радњу у којој су продавали фармерице. Убрзо су створили „Геп”, марку која се посветила младима и њиховој потреби да изгледају тренди у опуштеној гардероби, џинсу и белим кошуљама. Данас је Дорис Фишер једна од најбогатијих жена.

Прва дама америчке телевизије Опра Винфри нашла се у овом клубу моћних дама и са 2,3 милијарде долара заузела је девето место. На листи ипак није било места за жене којима се новац слива из ланца маркета „Волмарт”, козметичке куће „Лореал” или бренда за чоколаде „Марс”, не зато што не би могле да стану раме уз раме са поменутим милијардеркама, већ зато што су до пара дошле наследством, а не својим радом.

Ј. Стевановић