Студенти у потрази за обавезном лектиром и Београђани који слободно време користе за сазнања о Далеком истоку последњих година неретко се срећу у књижари „Тагаи”, специјализованој само за наслове о Јапану.

Окружени лепезама и прибором за испијање чаја, овде проналазе неке од јапанских писаца преведених на српски или светске ауторе који су писали о Јапану. Најчешће их дочекује апсолвенткиња јапанског језика Јелена Живковић.

– Постигли смо договор са три издавача да у нашој књижари цене њихових наслова буду 20 одсто јефтиније – каже Јелена Живковић.

Наша саговорница додаје да је најтраженији хаику а посебно песник Нацуме Сосеки кога академци изучавају на катедри за јапански језик и књижевност. Од културолошких студија најпопуларније су оне које је написао Какузо Окакура: „Буђење Јапана” и „Идеали истока”.

– Често нам долазе људи који тренирају борилачке вештине и желе да сазнају нешто више о њима. За њих имамо „Аикидо, учење Морихеја Уешибе”.

„Тагаи”, што значи заједно, део је истоименог удружења за промоцију јапанске културе. Основали су га студенти завршних година или дипломирани јапанолози који нису пронашли посао у струци, а желели су да остану у додиру са овим језиком и културом.

– Србији је потребан мали број људи који говоре овај језик и моје колеге и ја смо свесни тога. Зато смо и основали „Тагаи”, где сваког дана одговарамо на питања о Јапану па морамо да обновимо градиво.

Како да откријем тајне тамошње филозофије живљења, једно је од тих питања, а на њега Јелена Живковић одговара: уз помоћ књига о будизму.

– Ми имамо дивне стереотипе о Јапанцима, да су лепо васпитани и традиционални, а неки од наших купаца чак и уздахну: Ех, кад бисмо и ми мало личили на њих!

„Тагаи” им је донекле остварио ову жељу. По угледу на Јапанце, велике донаторе у Србији, књижара је покренула акцију донирања књига за библиотеку у војвођанском селу Мартинци. Тамошња библиотека је пред затварањем због недостатка књига. „Тагаи” је успео да прикупи велики број наслова и нада се још већем одзиву у акцији која траје до 20. фебруара.

Пунећи своје и туђе полице, „Тагаи” је ипак изоставио књиге на јапанском јер за њих не влада велико интересовање.

– Мало људи у Београду говори јапански. Када дипломирају, моје колеге путују у Јапан да усаврше језик а после тога одлазе или у земље са којима Јапан има развијеније односе или остају у Јапану да, на пример, предају енглески.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Од планине Фуђи до правног система Јапана

Полице књижаре „Тагаи” прекривене су романима Харукија Муракамија „1Q84” и „Играј, играј, играј”. Присутан је и познати светски јапанолог Александар Мешчерјаков који, како објашњава Јелена Живковић, на занимљив начин објашњава јапанску културу и њихове симболе попут чешља или огледала. Његова најпопуларнија књига у Србији је „Планина Фуђи”. Међу стручном литературом издваја се „Правни систем Јапана” Љиљане Марковић и Радомира Ђуровића.