Маховина, лишајеви, млеко и крв ирваса и још понешто из природе послужили су куварима из различитих делова света као намирнице за припрему хране. Група од 14 познатих светских кувара окупила се у Лапонији, у Финској, на крајњем северу Европе, да би храну припремали остављајући најмањи могући траг на сиромашну природу овог краја света. Врхунски мајстори покушали су да од суровог окружења отргну све што се може јести и то представили као гастрономско чудо. Манифестација „Спремајмо сирово” одржана је трећи пут за годину дана. Прво овакво окупљање организовала су двојица Италијана као увод у прошлогодишњу конференцију о климатским променама у Копенхагену. Тада су замољени кувари да користе мало или нимало конвенционалне енергије. Тако је, између осталог, настала и супа „загађење” која је требало да укаже на предвиђања да ће убудуће у океанима остати само лигње и медузе. После тога, мајстори варјаче окупили су се у Италији, у јануару ове године, да би сада из Лондона, Њујорка, Сао Паула, Токија, Копенхагена допутовали у Хелсинки, и након 14 сати вожње возом стигли на север где их је задивила лепота предела у којем мештани имају 90 различитих речи за снег.

Пријатно уз борове иглице и лишајеве

„Ако животиње могу то да једу, можемо и ми”, рекао је за лишајеве, храну ирваса, Рене Реџепи, Данац пореклом из Македоније. Он је један од пионира еколошког кувања, а његов ресторан „Нома” први је на годишњој листи британског специјализованог часописа „Ресторан”. У гљивама, маховини, боровим иглицама и лишајевима, њему се у Лапонији, постојбини Деда Мраза, једном од последњих нетакнутих места на планети, открио свет гастрономских могућности.

„Ми показујемо другима како да скупљају плодове природе, јер оно што ћете овде наћи боље је од било чега гајеног. Пробајте једну од ових боровница, а онда једну из стакленика и ваши критеријуми о укусу боровница ће се заувек променити”, убеђен је Реџепи.

Језик ирваса се крчкао чак 22 сата

Италијан Масимо Ботура припремао је језик ирваса чак 22 сата, и то у купатилу, да би и у току ноћи могао да надгледа процес. Намерно је одабрао део тела који други кувари нису желели: „У кулинарству више није питање да ли нешто волите или не, већ морате да покушате да утичете на свакодневни живот. Ако спојим етику и естетику, то је будућност кухиње”.

Давиде Скабин, такође из Италије, уваљао је лососа у маховину и пекао га у рупи ископаној у земљи. „Желео сам да урадим нешто другачије. Нисам прешао 3.000 километара да бих радио оно што радим сваки дан”, објаснио је свој подухват.

А. Маринковић