Да ли ће ускоро са страница модних часописа, из видео спотова и онако мршаве и андрогене манекенке испарити попут дима? Научнофантастични, црни, сценарио није у реалности могућ али се тема анорексичних манекенки поново завртела објављивањем података да су данашње манекенке у односу на просечне жене, какве се свакодневно виђају по улицама, ресторанима, на радном месту, за чак 23 одсто мршавије. Модни диктат представља моделе којима недостаје скоро четвртина „обичне” даме!

Пре две деценије просечна тежина модела у односу на просечну тежину дама које не рекламирају ништа била је само осам одсто мања. Диспропорција не умањује проблем ни ако се пође од става да су можда данашње жене генерално дебље у односу на пре двадесетак година.

Кога онда оне представљају? Коме продају одећу, ципеле, ташне, шминку манекенке са индексом телесне масе који се пре може сврстати у категорију анорексичних особа него да буду узор – запитала се Медлин Фигероа Џонс, уредница америчког издања специјализованог магазина за жене које носе веће конфекцијске бројеве „Плус модел магазин”.

Она оптужује доминацију дијететске индустрије која, према њеном мишљењу, иде подруку с модом. У прилог томе иде чињеница да доминацијом мршавих модела младе девојке не могу да сазнају да су нормалне другачије пропорције или да узор траже у женама са уобичајеним килограмима. „Окружени смо са свих страна телима која су по свим критеријумима премршава. Траже се модели који носе величину шест и осам (у Србији то би били конфекцијски бројеви 34 и 36). Такође, познато је да највећи број жена носи величине од 12 (број 40) па навише”, пише она у уводнику јануарског издања часописа.

У Србији, према мишљењу Небојше Грнчарског, директора модне агенције „Селект”, доминације анорексичних манекенки никада није било, нити може да се догоди:

– И креатори и модне куће схватају да, осим саме промоције, колекције морају да остваре комерцијални ефекат – да се продају. Купци су у највећем броју жене и мушкарци који нису манекенске грађе. Такође, у нашој земљи превише мршаво тело није стандард јер се овде негује култ лепог, здравог тела, пропорција са уобичајеном килажом.

Како је и сам био манекен, питамо га да ли су се пожељне пропорције у односу на претходне године промениле.

– Девојке и младићи су данас схватили да за тај посао није довољно имати само лепо лице и дугачке ноге. Потребна је негована кожа, коса, затегнуто тело. Све више манекена су посвећени фитнесу. Једноставно морају да пазе на целокупну негу и естетику – каже Грнчарски, уз опаску да се у Србији критеријум висине смањио. – Сада ревије раде и девојке са висином од 1,70, 1,71 сантиметар, што пре није био случај. А мушкарац са 190, што је пре било идеално, сада је превисок.

– Дијета никада није једина заслужна за резултат у овом послу. За доброг манекена потребно је најмање три године вредног учења и никада није довољно само да се буде мршав – сматра Марија Савић-Симић, генерални директор агенције „Форма вива модел менаџмент”:

– Радимо са младим људима и сваког саветујемо да је неопходна здрава исхрана, најмање пет оброка дневно. Наравно да је потребна виткост али она здрава, генетски предодређена, коју не може свако да има.

У овој агенцији, додаје наша саговорница, на кастинзима у првом плану су висина за девојке од 168 до 182 сантиметра и обим бокова од 87 до 90 сантиметара.

А. Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Мало тржиште – штит наших девојака

Како каже Ненад Радујевић, директор „Клика”, проблем анорексије у моделингу код нас практично не постоји.

– Наше тржиште није довољно ни велико ни развијено, тако да ни хонорари нису толико привлачни да би конкуренција међу девојкама била „жестока” и изазивала превелика одрицања која би водила у анорексију.

Он додаје да у двадесетогодишњем раду нису имали ниједан случај анорексичне девојке.

– Организујемо предавања о здравој исхрани, пратимо стање наших модела, тако да здравствене и било које друге проблеме сводимо на минимум – каже Радујевић уз опаску да су модни диктати много јачи у иностранству.

Он потврђује да велика различитост колекција креатора доприноси различитости типова девојака које се ангажују: женственије – са наглашеним облинама, мршавије, оне са алтернативнијим изгледом. Ту се огледа поента кастинга – објашњава Радујевић.

Он каже и да се како у свету тако и код нас колекције и први узорци праве у величинама 36 или 38 што је превасходни разлог потражње девојака са тим мерама.

– Касније се развијају по величинама од 34 до 44 и више у зависности од асортимана који бренд или креатор нуде.

-----------------------------------------------------------

Ко ће то да купи

И у Србији се за ревије шију узорци у величинама 34, 36 и 38. Креатори и модне куће паралелно за продају раде оне у другим конфекцијским величинама.

Није тајна да се иста гардероба премијерно приказана на писти касније продаје у бутицима по сниженим ценама, али да, нажалост, често остане непродата јер мали број жена може да „уђе”у њу.

Табела