Професори и колеге ме питају зашто малтретирам малишане још у вртићима, а одговарам им да то није малтретирање, јер сам своје методе прво применио на своје четворо деце, каже Ранко Рајовић, аутор НТЦ (Никола Тесла центар) система учења и нове књиге „Како успешно развијати IQ детета кроз игру”.

Рајовић, члан Менсе, осмислио је НТЦ програм који подиже дечју интелигенцију и развија брзину размишљања и закључивања. Књига помаже примену НТЦ и као и овај систем заснована је на задацима, примерима, активности и играма које васпитачи, учитељи и родитељи примењују у раду с малишанима. На пример, треба питати дете зашто човек у јесен неће изненадити животињу у шуми да би се оно досетило да тада лишће опада, суши се и шушка.

– Ове игре помажу развој различитих центара у мозгу односно синапси од чијег броја зависе интелектуалне способности. Наша деца се не играју на овај начин и зато заостају за вршњацима у Европи на ПИСА тестовима – објашњава Ранко Рајовић.

– Малишани трпе развојне сметње, јер све до пете, шесте године немају праве активности.

Аутор каже да код деце треба развијати мисаоне процесе већ од треће године.

– С примерима из овог приручника треба кренути од треће године. Никако не треба чекати да дете са седам година крене у школу да би а њим почели да радимо. Многе грешке тада неће моћи да се исправе.

Европљани су на ПИСА тестовима показали да знање боље примењују у пракси од своје генерације из Србије, али зато заостају за азијским вршњацима. Рајовић објашњава да се корени функционалне писмености пуштају у најранијем детињству – док мали Енглез или Француз учи слова у петој или шестој години, дотле мали Јапанац учи два писма и више од сто слова у трећој години.

– Зато и обучавам васпитаче да примењују НТЦ систем у групи. Деца тада разговарају, заједно траже одговоре, нечија грешка асоцира тачан одговор код некога другог.

Министарство просвете је прихватило овај систем и Рајовић увелико држи семинаре васпитачима и учитељима, надајући се да ће једног дана цело школство у Србији прећи на НТЦ.

– Наш образовни систем не развија дечји мозак, не наводи ученике да повезују и закључују, већ их тера да памте гомилу података које могу наћи и на интернету.

Као креатор НТЦ програма, Рајовић је на нивоу светске Менсе постао председник Комитета за даровиту децу, што је, како истиче, први пут у историји удружења високо интелигентних људи да на чело тако важног тела постави неког ко није Англосаксонац. Зато Рајовић верује да својим програмом и књигом може да поправи резултате и деце у Србији.

– Ми плаћамо данак нашем репродуктивном учењу.

Он каже да учење засновано на репродукцији није сасвим погрешно, јер служи информисању, али додаје да свако треба да се запита шта је бољи начин за савладавање градива – да прочита лекцију 20 пута или да искористи природне резерве мозга и асоцијативне зоне. Овај други начин би вероватно био бољи и за примену наученог у стварном свету, што и јесте поента сналажења на ПИСА тесту.

– Резултати на ПИСА тесту су у корелацији с бруто друштвеним производом. Не можете имати земљу с великим богатством и малим функционалним знањем.

----------------------------------------------

Седе, гледају ТВ

Млађи од пет година по неколико сати дневно проводе испред телевизора и рачунара, подсећа аутор, додајући да због мировања неправилно држе тело и имају слабије развијену моторику.

– Човек је физиолошки створен да хода, тако да је важно да дете што више буде у покрету до пете године, јер тада ће и

развој мозга бити у складу с физиологијом.

Због прекомерног гледања у екран, 40 одсто деце има успорену акомодацију ока, односно реакцију на количину светлости и покрете у простору.

– Гледање ТВ и рачунарског екрана спречава нормалан развој акомодације. Последице су брзо замарање и лењост очних мишића, што изазива сметње при читању, а самим тим и при учењу и концентрацији.