На дан отварањаЗимских олимпијских игара у Ванкуверу, Пошта Србије је пустила у оптицај две пригодне марке номинала 22 и 50 динара. Наши спортисти учествују на „белим олимпијадама”од првих одржаних у Шамонију 1924. године и континуитет учешћа је прекидан само три пута: 1932. у Лејк Плесиду, 1960. у Скво Велију и 1994. године у Лилехамеру, а ове игре су прве на којима наша земља наступа под именом Србија.

На програму Игара у Ванкуверу је седам зимских олимпијских спортова: скијање, клизање, хокеј, биатлон, боб, санкање и карлинг, а наша делегација има представнике у алпском и нордијском скијању, биатлону и бобу. На Олимпијади учествује 5.500 спортиста из 80 земаља. Србију представља десеторо спортиста, а наша олимпијска мисија има укупно 20 чланова.

Увођење Зимских олимпијских игара било је више пута на дневном реду састанака надлежних у међународном олимпијском покрету, али су прве игре на снегу и леду уведене релативно касно – тачно 30 година након што је француски хуманиста Пјер де Кубертен 1894. године на чувеном састанку на Сорбони предложио кругу спортских радника из различитих земаља поновно увођење Олимпијских игара. Занимљиво је да у почетку модерног олимпијског покрета није било никаквог плана да се спортисти зимских грана огледају на посебним такмичењима. Сам Пјер де Кубертен није био велики пријатељ зимских спортова, али није се ни противио увођењу Зимских олимпијских игара.

Тек на Олимпијади у Лондону 1908. године одржана су такмичења у клизању. На програму су биле четири дисциплине: мушкарци, жене, парови и посебно такмичење у слободном клизању мушкараца у којем је требало приказати што више новитета. На Олимпијади у Шведској 1912. године нису одржана клизачка такмичења, а осам година касније на Олимпијади у Антверпену поред клизача наступали су и хокејаши.

На конгресу Међународног олимпијског комитета у Лозани 1921. године прихваћен је предлог Француске да сваки домаћин Летњих олимпијских игара може да организује и зимска такмичења. Како су управо Французи били домаћини летње Олимпијаде 1924. године, они су одржали такмичења у зимским спортовима, у Шамонију. Ова такмичења су се одвијала у оквиру међународне седмице зимских спортова под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК). Због свог великог успеха ова приредба је била убрзо призната као Прве зимске олимпијске игре.

МОК је 27. маја 1925. године донео Повељу о Зимским олимпијским играма. Ту пише да МОК уводи посебан циклус Зимских олимпијских игара, које ће се одржавати исте године кад и летње, а биће организоване према свим правилима олимпијског протокола. О месту одржавања зимских игара одлучиваће МОК, који даје могућност организовања најпре земљи која је организатор летњих игара исте године.

Мотив на марки номинале 22 динара је смучање – нордијске дисциплине, а на марки од 50 динара је алпска дисциплина. Уметничка обрада марке рад је Надежде Скочајић, графичког дизајнера из Београда, а стручну сарадњу пружио је Олимпијски комитет Србије.Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табачићима од осам марака са вињетом у средини. Тираж марке од 22 динара је 528.000 комада, а од 50 динара је 78.000 комада. На дан пуштања марака у оптицај Пошта Србије је емитовала пригодан коверат првог дана с пригодним жигом поште 11101 Београд.