Савремена деца, нарочито она у градовима, често одрастају у окружењу које се у великој мери разликује од окружења у којем су одрастали њихови родитељи. Главна разлика је у томе што много мање времена проводе на отвореним просторима, што се мање друже са другом децом, и што много времена проводе уз различите екране електронских направа. Поред телевизора, ту су ДВД плејери, различите конзоле за компјутерске игрице, компјутери, смартфони, и бескрајни садржаји са Интернета. За разлику од својих родитеља, деца одрастају у дигиталном окружењу. Како то утиче на њихов развој?

Чињеница која је мање позната широј јавности јесте та да је мозак новорођене бебе нека врста „полупроизвода”. Да би се развијао, мозак мора бити стимулисан. Када су одређени делови мозга активни јер је дете ангажовано у одређеној радњи, у тим деловима се повећава број веза између можданих ћелија. Уколико неки делови мозга нису стимулисани, у њима се смањује број веза између ћелија. Не само да се мозак понаша економично, већ је и пластичан јер нема унапред задату структуру која је непроменљива, већ се мења у складу са потребама – неуропластичност мозга.

То значи да ће структура дететовог мозга у извесној мери зависити од начина васпитања, односно од врсте уобичајених активности детета. Тако, на пример, деца која се довољно крећу имаће одлично развијене делове мозга који су задужени за моторне радње и њихову координацију. А код деце која се константно премало крећу и која не користе довољно своје тело ови делови мозга неће бити оптимално развијени, тако да ће деца бити моторно неспретна и трапава. Све то значи да се родитељски и друштвени утицаји„уграђују” у структуру мозга тако да неки научници говоре о мозгу као о „социјалном мозгу”.

У књизи „Интернет мозак”, која је недавно објављена и код нас, познати неуронаучник Гери Смол објашњава како су наша деца која расту и развијају се у дигиталном окружењу нека врста дигиталних домородаца. Њихови мозгови се прилагођавају овој врсти окружења, што за последицу може имати њихову неприлагођеност другим врстама окружења – стварном животу. И заиста, када гледамо на различите поремећаје код деце из ове перспективе, морамо се сложити са аутором да утицај дигиталног окружења на њихов настанак може бити веома велики. У питању су поремећај пажње код детета, импулсивност и неспособност одлагања задовољења жеље, недостатак социјалних вештина и неки облици високофункционалног аутизма, зависност од компјутерских игара, социјалних мрежа, порнографије, коцкања и куповине. Има много разлога да родитељи деци повуку и „дигиталне границе”.

Сабране колумне из „Политике” „Психополис” је објавио у књизи „Уловити љубав”