„Можда” није одговор

У вечерашњој емисији „Да. Можда. Не” (РТС 1, 22.10), ауторке и водитељке Оливере Ковачевић, биће речи о све гласнијим захтевима радника неких приватизованих предузећа да се пониште уговори – као и да држава поново преузме управљање тим предузећима. Радници, који су заборавили када су последњи пут радили, не преговарају више са власницима већ искључиво од државе траже покретање производње и своје плате. Нека од питања вечерашњим гостима, биће: Да ли је Србија суочена са избором да настави приватизацију или да ограничи тржиште и интервенише преузимањем неуспешних предузећа? Како у земљи која има најниже плате у региону очувати радна места? Да ли се излаз из кризе налази у јачању државне интервенције или у даљој либерализацији тржишта?

Гости емисије су: Топлица Спасојевић, председник компаније ИТМ груп, Слободан Петровић, директор представништва „Салфорд” за Балкан, Мирослав Богићевић, председник концерна „Фармаком М.Б” и др Драган Ђуричин, председник Савеза економиста Србије.

Оливера Ковачевић ће се потрудити, као што је то више пута изјављивала, да и ова емисија, као уосталом и све досадашње, изрази дух времена. Жеља јој је да покаже снагу одговорности и разапетост наших одлука и ставова, односно како наше „не” лако постане „да”, или како одлучно „да”, понекад склизне у „можда”. Отуда и назив овог својеврсног ток шоуа „Да. Можда. Не”.

Када је размишљала о називу емисије наметнуо јој се утисак да је превише „можда” у нашем животу, као и размишљане да ова честа узречица није одговор, већ стање.

Позната телевизијска ауторка се труди да емисија има чврсту форму и драматургију, засновану на ставовима грађана Србије, добијеним ексклузивним истраживањем јавног мњења о актуелној или значајној теми која ће уједно бити и повод за расправу у студију.

У студију су увек присутни гости који имају јасно изражене ставове, као и публика, циљно одабрана, која је заинтересована за тему.

Циљ јој је, како је то једном приликом подвукла Оливера Ковачевић, да у том суочавању јавности Србије, гостију у студију, публике и ње, покуша да из „можда” истера „да” или „не”.