Када је Енџи Џексон (27) са Флориде недавно попила пилулу за намерни прекид трудноће, а онда грчеве, болове и крварење „уживо” описивала у клипу на „Јутјубу”, изазвала је гневне реакције противника абортуса.

Започела је нову битку у старом рату који заговорници и опоненти овог права деценијама воде у САД.

Док се конзервативна Америка згражава над чињеницом да се побачај сада директно преноси, феминисткиње поздрављају „демистификацију искуства”. Оне тврде да су младе жене узеле здраво за готово легализацију побачаја за коју су се старије генерације избориле 1973. Бројни су и све јачи они који дају све од себе да вам одузму слободу да бирате, упозоравају активисткиње.

Мало је девојака које јавно заступају ове ставове, пожалила се „Њусвику” Ненси Кинан, председница организације за промоцију права на абортус НАРАЛ. За разлику од скупова које организују њене истомишљенице, на протестима противника окупља се огроман број „јако младих жена”.

Републиканци, али и поједине демократе, осуђују прекид нежељене трудноће. Некадашња гувернерка Аљаске и републиканска кандидаткиња за потпредседницу САД Сара Пејлин не пропушта прилику да истакне да својој ћерки не би дозволила абортус чак и када би ова остала у другом стању услед силовања.

Осим тога, у пензију одлази један од најјачих заговорника права на избор, врховни судија Џон Пол Стивенс. Иако се од председника Барака Обаме очекује да на његово место именује подједнако либералног кандидата, НАРАЛ ипак жали што је изгубио оданог савезника.

Оданде упозоравају да се смањује број клиника у којима се врше абортуси, као и број гинеколога вољних за поменуте захвате. Лекари који прихватају овакве случајеве, посебно у каснијим месецима трудноће, ризикују линчовање у традиционалним срединама.

Др Лерој Кархарт из Омахе, један од неколицине оних који у Америци раде абортусе и после 24. недеље трудноће, непрестано добија претећа писма. Загрижени противници га пресрећу на аеродромима и довикују „Смрт убици”. Прошле године је страдао Џорџ Тилер, лекар који је такође вршио абортусе у поодмаклој трудноћи, и то тако што га је у цркви усмртио један од ватрених заговорника права на живот.

Иако се само 1,3 одсто прекида трудноће врши после 21. недеље, и то углавном у случајевима када се открије да би дете било рођено са аномалијама, немогуће је избећи стигму.

 Иако феминисткиње тврде да су се савремене младе Американке олењиле у борби за своја права јер нису осетиле шта значи ићи на илегални абортус, анкете показују да између 75 и 85 одсто Американки подржава право на прекид трудноће. За њих је то важно политичко питање.

За половину свих бирача веома је важно како се о овом питању изјашњавају кандидати за Конгрес и Белу кућу.

Чим је постао шеф државе, Обама је укинуо уредбу републиканских претходника о забрани  финансирања организација које било где у свету подржавају право на абортус. Али одушевљење је спласло са реформом здравственог система: Иако се председник побринуо за то да се милиони сиромашних, досад неосигураних грађана бесплатно лече о трошку државе, притиснут захтевима конзервативнијих демократа, он је ипак морао да донесе и уредбу која искључује могућност да се новац одвојен за ову сврху троши и на абортусе.

Ј. Стевановић