Специјално за Политику
Брисел  2. марта – Брисел је престоница Европе, а Жан Пол Нот, један од водећих белгијских креатора, чини је и дискретним центром префињене елеганције. После школовања на чувеном Фешен институту у Њујорку, он почиње каријеру код Ива Сена Лорана и 1996. године постаје главни креатор за луксузну колекцију YСЛ – Рив Гош. Касније је постао артистички директор чувене куће „Черути” 1881. Али и поред сјајне сарадње са модним великанима, одувек је желео да се врати у Белгију и створи сопствену марку.

Да ли сте по повратку из Њујорка еволуирали у односу на Ваше почетке?

У сваком погледу! Моја идеја је у самом почетку била рефлексија о новој концепцији одеће и та идеја је у непрестаном развоју. Увек сам тежио да стварам одевне предмете који ће бити различити, који ће бити у сталној размени са особом која их носи. Удобност је за мене веома важна компонента креације.

Како бисте у најкраћим цртама описали Ваш стил?

Највише ценим једноставност линија. На том принципу сам и изградио свој стил, који је препознатљив, али који се уклапа у модне захтеве особа које теже да буду запажене, али не и упадљиве.

Да ли је било тешко наметнути такав стил у данашње време када живимо у невероватној разноврсности екстравагантних модела?

Наравно да није било лако. Мој стил сигурно не прихватају они којима је битно да прате искључиво последње модне тенденције. Сматрам да су моје колекције упућене онима који желе једноставност и елеганцију у исто време.

 Једном сте рекли „Не волим моду која се демодира”…

 Да, то је нешто што ми се не допада. Волим да радим са луксузним материјалима као што су кашмир, свила, крзно… и желим да модели израђени од тих тканина буду ван времена. Погледајте Коко Шанел! Она је створила један стил који се не демодира и који је актуелан већ деценијама! Живимо у доба кризе, а свака криза утиче и на модна кретања. Зато се људи можда одлучују да уложе свој новац у ствари које ће да трају и да буду актуелне више сезона.

 Шта је за вас луксуз?

 А елеганција?

 Права елеганција долази из дубине душе, из срца… Једном сам негде прочитао да човек никада не може да се осећа испуњеније и лепше него у наручју особе коју воли. Мислим да је то тачно, ја можда могу само да помогнем да се људи још боље осећају носећи лепу одећу!

 Које модне креаторе посебно цените?

 Има их много, али бих свакако поменуо Ива Сена Лорана, Коко Шанел, Диора, Курежа. Међу белгијским креаторима волим Дриса ван Нотена, Анеми Вербек, Ан Демулеместер…

 Поред модних креација, правили сте и костиме за Бежаров балет „Светла”, као и дизајн једне собе за хотел „Виндзор” у Бриселу заједно са другим белгијским дизајнерима. Да ли је то био посебан изазов за Вас?

 Свакако! Радити костиме за Бежара је било потпуно ново искуство у мојој каријери. Уживао сам у том пројекту. Било је посебно интересантно остати доследан свом стилу. Хотел „Виндзор” је понудио неколицини белгијских креатора да замисле дизајн за по једну луксузну собу. Био сам веома поласкан овом понудом и остварио сам ентеријер који лично волим: индустријски стил са једноставним линијама у комбинацији бетона, коже и бамбуса.

Какви су Вам планови?

 Волео бих да разрадим мој Концепт-бутик у Бриселу и да наставим сарадњу на интернационалном нивоу. Хтео бих да наставим у правцу комбиновања сликарства и моде, као на пример током вечери посвећене десетогодишњици мог самосталног рада у Бриселу. У Сен-Тропеу моји модели се продају заједно са делима Ендија Ворхола! Било би добро да развијем ту врсту идеја. Тренутно имам неколико планова са Јапаном, где сам упознао много интересантних људи.

Мина Аксентијевић

------------------------------------------------------------

Не разумем моду из доба Марије Антоанете

Који Вам се период у историји моде нарочито допада?

 У сваком од њих је било нечега што може послужити као извор инспирације. Али, могу да вам кажем који период не волим. Не подносим саме почетке моде, односно доба Марије Антоанете. Једноставно, не разумем тај период…