Живот и стил

„Небески парк” најновија атракција Сингапура

Земља у којој су и имена паркова географски појмови, јер има само једну речицу, а нема ни језера, планина ни брда, ничег сем 63 острва, добила је за 45. рођендан, односно 45. годишњицу независности, необичан поклон – највишу тачку, која привлачи пажњу целог света

Марина беј Фото Ж. Баљкас

Од нашег специјалног извештача
Сингапур – Највиши природни врх Сингапура, брдашце Букит тима са 166 метара надморске висине, увелико је надмашен. У Марина беју, вештачком заливу отетом од мора, у којем су смештени облакодери већине финансијских и инвестиционих компанија које Сингапур чине четвртим светским финансијским центром, никао је хотел „Марина беј сендс” чија је атракција „Небесни парк” који се налази на 200 метара изнад мутне заливске воде.

„Небески парк” у називу има и придев пешчани, али, верујте, тамо горе нема песка. Овим архитектонским чудом, дужим него што је Ајфелова кула висока, крунисане су три 55-спратне хотелске куле: ова помало искривљена даска за сурфинг уређена је као луксузна тропска оаза за купање, сунчање, шетњу и уживање у величанственој панорами која се отвара на све стране.

За сунчаних дана, када облаци и влага не замагљују хоризонт, виде се Малезија на северу и Индонезија на југу и, наравно, цео Сингапур у којем на 704 квадратна километра, готово пет пута мањој територији од београдске, живи пет милиона људи. Простор „Небеског парка”, на којем могу да се сместе три фудбалска терена, оплемењен је са 250 стабала и 650 других тропских биљака, а највећа атракција је 150 метара дуг отворени базен, наравно, највећи и највиши базен на свету, и још неки садржаји недоступни обичним смртницима, који су платили 20 домаћих долара (11,5 евра) да би се попели на кров Сингапура. Они су резервисани само за госте који су одсели у некој од 2.561 „собе”, међу којима је и 230 ултралуксузних апартмана, од којих сваки од њих има батлера и приступ ВИП зонама у које ни остали хотелски гости не могу да залазе.

Свима је, наравно, доступан нови казино са 600 столова за коцку свих врста, 1.500 „једноруких” аутомата за отимање новца и додатна два спрата са 30 луксузних приватних просторија за коцкање. Казино је, кажу, други по величини у Азији, одмах после оног у Макау, а заузима једва три процента „Пешчаног изложбеног и конгресног центра” (површина 1,3 милиона квадратних стопа), повезаног са хотелом над земљом и под њом, чак и подземном „реком” којом шпартају „гондоле” Далеког истока.

Локалне новине бавиле су се крајем августа рекордним губитком од милион евра, који је направио један Британац, а рекордан приход казино очекује у септембру када ће са караваном „формуле 1”, која се вози улицама Марина беја, стићи добар део светског џет-сета. Све собе у „Марина беј сендсу” и осталим сингапурским хотелима су резервисане месецима ранија, као и свих 30 приватних сала за коцку. Сингапур је одавно пребацио број од десет милиона туриста годишње, а нови казино и цео изложбени и конгресни центар, у којем је и луксузни и прескупи шопинг центар, требало би да дају нови подстицај туризму. Неки ће окушати коцкарску срећу, а други ће се само дивити џиновском лустеру од сваровски кристала. У водичу кроз ово здање пише да је у лустер уграђено 132.000 кристала, да је тежак 7,1 тону и висок 6,4 метра, али не и колико је коштао...

У театру „Марина беј сендса” који има 4.000 седишта тренутно гостује бродвејски „Краљ лавова” – не случајно. Сингапур на малајском значи „лављи град” и симбол му је лав са телом рибе (или риба с лављом главом), чија скулптура на обали Марина беја сваког дана привлачи хиљаде туриста.

Менаџмент „Марина беј сендса” не чека госте већ „иде по њих” и до 2012. године, похвалила се на сусрету са извештачима са Олимпијских игара младих помоћник менаџера Сарина Пушкарна, већ је уговорен долазак 270.000 особа на скупове, конвенције и изложбе.

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Земља која расте...

Иако не води освајачке ратова (војни аналитичари тврде да је сингапурска војска веома модерна и снажна) Сингапур из дана у дан шири своју територију – шири је насипањем мора.

Марина беј је, тврди се, настао на месту на којем су се некада отпаци бацали у море. Ова депонија је насута земљом, каменом и бетоном и претворена у финансијски центар Сингапура и југоисточне Азије. Али, то је само мали део укупних земљаних радова у Сингапуру. Од 1965, када је после референдума иступио из Малезијске федерације (независност од Велике Британије стекао је 1963), површина Сингапура је порасла за више од 20.000 квадратних километара насипањем мора, са 581 квадратног километра на 704, а до 2030. повећаће се за још 100.000 квадратних километара спајањем оближњих малих острва са матичним.

-----------------------------------------------------------

Вечера на Сингапурском летачу

Сингапур, поред шопинга у безброј модерних трговачких центара од којих је највише у Орчард роуду, на „бувљаку” у Бугис стриту, или у Малој Кини и Малој Индији нуди и низ правих туристичких атракција.

Ту су полудневне и целодневне посете острву забаве и авантуре Сентози, посете зоолошком парку укључујући и „ноћни сафари”, који посебну димензију добија за Ноћ вештица, Сингапур се дичи и највећим птичијим парком у овом делу света, ботаничком баштом, Националном баштом орхидеја, као и највећим панорамским „точком” на свету (165 м).

Сингапурски летач је виши и већи и од Лондонског ока. На њему, чак, можете да закупите гондолу и добијете луксузну вечеру (вечера за двоје 145 евра). Келнери долазе сваких пола сата, јер толико траје један круг...

На уласку особље ће вам пожелети срећан лет на енглеском, мандаринском, малајском, тамилском или „синглишу”, сингапурској мешавини језика којим говоре његови становници.

објављено: 06/09/2010

Последњи коментари

Prosrpski Hrvat | 06/09/2010 13:43

Valjda je porastao za 20.000 kvadratnih metara, a ne kilometara, u svakom slucaju dokaz da covjek kad zeli od nicega moze napraviti nesto, a mnogi na Balkanu bi se trebali ugledati.

Srboljub Savic | 07/09/2010 05:32

Od ribarskog seoceta do danasnjeg Singapura,
put je obelezen znojem teskog rada. Britanci su
razvili Singapur, kao izuzetnu stratesku tacku
njihovih imperijalnih apetita - vojno i trgovacki.
Medjutim, za kljucni period razvoja (zadnjih 30
godina XX veka) zasluzan je jedan covek, "vlada-
juci" gradom-drzavom, "diktatorski". Sinagpur je
danas mnogo-stosta, gde se nalaze armije
radnika svih vrsta i nivoa, strucnjaci, menadzeri,
politicari, ... Od vrlo skromno placenih, do neo-pisivo bogatih svi zive i svi ga vole i ponosni su
- Singapurcani. Malajci, Indusi i Kinezi zive u
uredjenoj i "socijalnoj" drzavi (a veliki je broj stranaca-ne azijaca), gde je svaki razvoj
uskladjen. [Novac malo pomaze da dodjete do
kola jer se kontrolise broj registarskih tablica pa
nema saobracajnog kolapsa na tom-malom pros-
toru gde se toliko gradi.]
Beograd je takodje na izuzetnom mestu ali je
osnovno pitanje sta to mi hocemo? Shvatamo li
potrebu integralnog planiranja i koordiniranog
razvoja?
S. Savic

b s | 09/09/2010 07:32

mala ali vazna ispravka: 1965 Singapur je izbacen iz Malezije. Otac nacije je plakao dok je na televizijio saopstavao tu vest...a onda su zasukali rukave i umesto da propadnu, kako se ocekivalo, vredno i mudro su vodili drzavu i napravili skok iz treceg sveta u prvi.
zato je singapur jedinstven