Volim da „uhvatim” ljude i stvari iz drugog, neočekivanog ugla, baš onako kako ih prikazuje i „Nacionalna geografija”, kaže beogradski fotograf Marko Zamurović (27), čiji je prizor insekata na polju deteline nedavno objavljen kao „slika dana” upravo u ovom uglednom časopisu.

Zamurović se osmehne na pomen činjenice da je magazin sa jednom od najvećih foto-reputacija na svetu, na svom sajtu objavio i njegov rad i željno iščekuje kraj godine kada će „Nacionalna geografija” u štampanom izdanju publikovati sve „slike dana” iz 2012. Ovo, međutim, nije prvi put da se njegovih ruku delo našlo na pomenutim stranicama. Pre četiri godine objavili su njegov snimak sremskog jezera Manđelos.

Monografija „Mačva – skrivena lepota” očekuje se krajem godine (Foto Marko Zamurović)

– Moja fotografija u „Nacionalnoj geografiji”! Bilo je neverovatno. To je bilo moje najveće ushićenje – kaže Zamurović.

Prelistavajući brojeve ovog časopisa, a neki koje ima u kući datiraju još iz šezdesetih, Marko Zamurović je razvio ljubav prema foto-žurnalizmu i dokumentarnoj fotografiji. Ipak, na njega je najviše uticao njegov otac, jedan od najpoznatijih srpskih fotografa Dragoljub Zamurović.

– Počeo sam da radim ovaj posao čim sam porastao onoliko koliko je bilo potrebno da nosim tešku opremu, negde na kraju osnovne škole. Oduvek sam maštao da odem na mesta koja sam video u novinama i velika mi je želja da slikam divljinu američkog juga i tradicionalnu kulturu Indije.

Mačvani su rado stajali pred Zamurovićev objektiv

Do tada, posvećen je stanovnicima i pejzažima Šapca i okoline. Već dve godine je „na točkovima” zbog monografije Mačve, očekujući da će se ona pojaviti krajem godine, pod nazivom „Mačva – skrivena lepota”. Ideja se rodila posle slučajnog susreta sa direktorom šabačkog muzeja Branislavom Stankovićem od kada Zamurović predano radi na fotografijama, a njegova saradnica Marija Nikolić na tekstu monografije.

– Odrastao sam u Beogradu i Šumadiji, okružen brdima i planinama i jako sam želeo da za promenu provedem neko vreme u ravnici. Slikao sam prirodu, Mačvane, njihove običaje, šabački vašar. To je prikaz mačvanske kulture očima Beograđanina.

Fotografije Marka Zamurovića donose trenutke u kojima su „zaleđeni” nečiji strah ili ponos, predele od kojih zastaje dah, a najviše detalje koji se teško primete i lako promaknu.

– Fotografija je moja najveća strast i nije mi teško da ustanem u četiri ujutru da bih radio tokom „zlatnog sata”: pola sata pre i 15 minuta posle izlaska sunca, kada se prave najbolji snimci.

Satima čeka pravu sliku poput ove

A ako bi se snimanje pretvorilo u pustolovinu koja ubrzava rad srca i čini da se oseća kao Indijana Džons, onda mu je dan sasvim ispunjen.

– Često slikam iz motornog zmaja, što je uzbudljivo samo po sebi, a jednom sam osetio i dodatni naboj adrenalina: zmaj je leteo brže nego obično, naglo je skretao i sleteo na prekratku pistu. Povrh svega sam zaboravio da ponesem kacigu i zaštitne naočare.

Inače nije ljubitelj prevelikih visina odakle se prave slike za razglednice. Radije je bliže zemlji odakle lakše „hvata” detalj i pravu sliku. A za to je, kaže, potrebno strpljenje, mnogo čekanja i bačenih fotografija za jedan ispravan škljocaj.

– Ponekad je potrebno hiljadu snimaka istog kadra da bi se dobila samo jedna prava fotografija.

----------------------------------------------

Igra sa vilinim konjicima

Marko Zamurović je diplomirao umetničku produkciju na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Fotografiju, kaže, nije studirao, jer je sve što treba da zna naučio od oca, kao i iz stotina stručnih knjiga sa kojima je rastao. Učestvovao je na samostalnim i grupnim izložbama, a na njegovim radovima često se nalazi ono čega se najviše plaši – razne bube i pauci.

– Bojim se insekata, ali ih često slikam – kaže Zamurović, šaleći se kako mu posao pomaže da prevaziđe fobiju.

– Naučio sam mnogo o ovim stvorenjima, jer da bih ih slikao, moram da im približim objektiv na jedan ili dva centimetra. Vilin konjic, na primer, pobegne čim mu se približim, ali se posle nekoliko trenutaka vrati na isto mesto, gde ga ja, naravno, već čekam.