На полеђини је јасно видљива посвета: „Мом брату Обраду за успомену” и датум – јануар 1941. године. Неколико месеци касније уследило је бомбардовање али је минијатура, димензија 23 са 16 сантиметара, преживела не само године страдања Другог светског рата већ све до сада.

Урамљена слика је са мотивом „Пропаст Србије” војног сликара и фотографа Ђорђа Васића за чијим оригиналом је наш лист покренуо потрагу, у власништву је читатељке која, ипак, није желела да откривамо њен идентитет.

Госпођа, од 76 лета, објашњава да је слика у њеној породици од деде Обрада.

– Не знамо где је његов брат Коста купио слику и зашто ју је поклонио мом деди – додаје она.

Неко време је била на зиду, а затим је прешла у руке Обрадовог сина, односно оца наше читатељке. Ових дана, како је „Политика” објавила текстове о платну у Српском дому, у насељу Јужни Сен Пол, у предграђу Минеаполиса, а касније и о разгледницама са идентичним мотивом, госпођа се присетила да има црни рам са истим мотивом.

– Не бих рекла да је уље. Јесте слика на платну, али мислим да су у питању неке бојице – лаички тумачи наша читатељка технику у којој је слика урађена.

Подсетимо, после текста нашег дописника из Америке Милана Мишића о слици алегорији тада актуелне позиције Србије у доба Првог светског рата, „Политика” је захваљујући читаоцима дошла до сазнања да је дело „Пропаст Србије 1915.” највероватније рад Ђорђа Васића и да је настало 1916. године. Мотив је коришћен у пропагандне сврхе и нашао се на разгледницама штампаним у Француској, Италији, Загребу.

Према тврдњама наших читалаца, сликар уједно и војни фотограф Васић имао је радњу на месту данашње кафане „Грмеч” преко пута „Политике” у Македонској улици у Београду, а умро је у беди 1935. године.

А. Ц.