По имену бисте рекли да је из Енглеске, где сада живи, или можда из Немачке, где се и јесте родио, али ћете у свим каталозима и светским галеријама прочитати да је Бењамин Бекер београдски фотограф. После врло успешних изложби фотографија са српском тематиком и неколико престижних награда, Бекер је ових дана поново у Србији да овековечи овдашње пејзаже и договори се о поставци својих радова на јесен.

– У преговорима сам да можда у октобру коначно излажем фотографије и у Београду – кажеБекер чије су фотографије представљене не само у Лондону, већ и у Њујорку, Торонту, Кејптауну, Пекингу, Паризу и другим метрополама.

Бењамин Бекер је рођен пре 34 године у Бону. Са мајком Београђанком, оцем немачко-украјинског порекла и братом живео је у Сингапуру, Јапану и Хонгконгу. У Београду је завршио студије фотографије. Србија му, међутим, није била главно надахнуће све док 2006. није отишао у главни град Британије на последипломски програм Краљевског уметничког колеџа. Дипломирао је са изложбом фотографија о српским споменицима са којом је постигао огроман успех у светским галеријама.

– На завршној поставци се појавио и супруг краљице Елизабете. Ноћ пред изложбу су ми јавили да сутра долази принц Филип и да треба лепо да се обучем. На брзину сам морао да позајмљујем кошуљу и свечано одело – каже уз осмех наш саговорник.

И додела диплома протекла је уз свечаности, перике и униформе, а церемонију је увеличала и ексцентрична британска дизајнерка Вивијен Вествуд. Иако су му крај студија увеличали краљичин супруг и прва дама острвске моде, Бекер каже да Лондон више није по мери уметника, па размишља да се пресели у Берлин.

Поред уметничких радова, Бекер слика и комерцијалне фотографије ентеријера и екстеријера и предаје студентима фотографије на универзитету у Портсмуту. Најпознатији је, међутим, због три серије настале на тлу Србије. „Места моћи” настајала су 2007. и 2008. у тадашњој Палати федерације, Титовој вили „Галеб” у Игалу, Белом двору и Плавом возу. Фотографијама је забележио како су ова здања остала заробљена у времену, са симболима времена које је прошло и са којима данашња генерација не зна шта ће.

– Људи који у њима раде службовали су ту и пре 30 година. Они више немају прави посао, већ неке фиктивне улоге и као да одржавају дух земље која више не постоји.

Иако ова места на први поглед делују моћно, ако мало дуже задржите поглед на Бекеровим фотографијама, осетићете да просторија за масажу у Титовој вили пропада, зид је прљав а тапете непромењене због чега се јасно види да је светлије оно место на коме је некад била слика.

Без обзира на то да ли је реч о споменицима који славе краља и отаџбину, или о споменицима у част партизана или делима подигнутим деведесетих година прошлог века, Бекер их све смањује на исту величину, склања из окружења и поставља на сиву позадину. Споменици добијају исту тежину и пре су обични објекти него симболи.

– Споменици су код нас изгубили сврху. Има их свуда, и у најмањем селу, али као да ништа од њих нисмо научили. Они поручују неке велике ствари, али их ми ипак не схватамо озбиљно. То су сада само објекти, део пејзажа, људи поред њих седе, пију кафу и не придају им никакав симболички значај.

И поред тога, Бекер не може да одоли а да не шкљоцне када се нађе у њиховој близини. На његовим фотографијама споменици личе на играчке, на симболе одбачених идеологија и времена које је заувек прошло.

– Они су део историје. Драго ми је да нису рушени као споменици у Источној Европи. Тамо је, истина, гајен култ личности, док су код нас грађени апстрактни објекти.

Остали су још и „Блокови”, серија из 2010. која овековечује сиву социјалистичку градњу владиних и стамбених зграда у Новом Београду. Солитери су после његове интервенције истргнути из околине а њихови спратови поређани као лего коцкице.

– Био је то модернистички идеал, место на коме је требало да буде обезбеђено све од библиотеке до рекреације, али је то сада само један неостварени сан од кога је остала једино спаваоница.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Хаос 20. века

Серија фотографија „Споменици” из 2008. покрила је успомене на оба светска и грађанске ратове и све различите идеологије у чију су славу дизани.

– Хтео сам да покажем хаос међу споменицима који осликава и хаос међу разноврсним идеологијама које су све стале у тај један, 20. век у Србији.