Хрватска сапуница „Долина сунца” би лако могла бити скинута са програма ТВ Б92 баш као што је „Жикина династија” прошлог викенда избрисана из шеме РТЛ када би  Републичка радиодифузна агенција (РРА) затражила од домаћих емитера да у складу са законом преводе сав страни садржај на српски језик.

РРА би у сваком тренутку могла да забрани серије и филмове из Хрватске и БиХ ако нису преведени на српски, али пракса и ставови како регулатора тако и људи са телевизије показују да за тим нема потребе.

Хрватско Веће за електронске медије упозорило је РТЛ да титлује српске филмове и серије позивајући се на тамошње законе. Ова телевизија је морала да одустане од емитовања најављеног филма, али је прво најавила „правне кораке”, а онда и позвала чланове Већа да поднесу оставке.

Превод једног језика на други могу да захтевају и домаћи регулатори, али како истиче портпарол РРА Србољуб Богдановић, та могућност је теоријска.

– РРА има надлежност да то захтева на основу члана 72 Закона о радио-дифузији по коме је емитер обавезан да емитује програм на српском или преведен на српски. Међутим, тражити титл са хрватског на српски би био крајње неуобичајен – каже Богдановић.

Објашњавајући да РРА до сада није примила ниједну притужбу на изостанак превода, Богдановић примећује да је пракса домаћих емитера у овом случају добра.

– Суштинско питање за РРА је да ли су српски, хрватски и босански један језик. Ми не знамо ни за један референтни ауторитет који би нам одговорио на то питање.

Решење ове лингвистичке недоумице није ни потребно да би људи са телевизије свакодневно доносили одлуке о преводу. Шта превести а шта не ствар је здравог разума.

Уредник филмског програма ТВ Пинк Драган Јеличић каже да је јасно када нешто треба титловати и без упозорења регулатора.

– Наравно да ћемо превести филмове када је то потребно да би их гледаоци разумели, али то није случај са филмовима из Хрватске или Босне – сматра Јеличић.

Он додаје да не верује да ће РРА узвратити истом мером нити да ће се одлука хрватског Већа одржати. На хрватским каналима се годинама приказују филмови из Србије и никада ниједан није титлован.

– На ХРТ чак иде и циклус филмова из суседства и Веће није реаговало.

Зашто је, међутим, реаговало сада?

– Мислим да је тело реаговало јер је први филм који је РТЛ пустио из серијала „Жикина династија” постигао невероватан рејтинг и по гледаности потукао све филмове – сматра Јеличић.

Александар Д. Костић, уредник филмског и серијског програма на ТВ Б92, каже да самостално доноси одлуке о преводу и да га на то не тера закон већ само ствар логике.

– Никада не бих титловао филмове из Хрватске и Босне, а ако би стигла таква наредба схватио бих је као културни скандал – истиче Костић.

И он верује да се прашина у Хрватској подигла зато што српски филмови и серије тамо изазивају огромно интересовање и постижу фантастичан комерцијални резултат.

– Боде очи што је српски комерцијални филм из осамдесетих гледало милион људи.

За истим мерама у Србији и нема потребе јер хрватски садржај на српским каналима постиже слабу гледаност.

– Пуштао сам хрватске сапунице, али с обзиром на рејтинге не верујем да ћу их више приказивати.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Адаптација, никако превод

Ништа лакше него преводити – рекло би се у случају да хрватски регулатори истрају а српски промене ставове. Дугогодишњи преводилац на РТС Зора Чавић-Илић објашњава, међутим, да би се тада ипак јавила потреба за неким радом на тексту, пре свега за лекторисањем јер је много нових речи ушло у хрватски после распада СФРЈ.

– У том случају би се могло говорити само о адаптацији, а никако о преводу – сматра Зора Чавић-Илић, али додаје да се не треба узбуђивати чак ни ако се буде инсистирало на преводу.

– Ако имају пара да плате преводиоце, онда нека их плате и нека преводе.

-----------------------------------------------------------

Које мисто?

Александар Д. Костић каже да је свестан тога да млађи гледаоци у Србији вероватно не би сасвим разумели старије далматинске серије са локализмима и туђицама. Он, међутим, каже да радије не би никада пустио „Мало мисто” и „Вело мисто” него што би пристао на њихово титловање.

Када је реч о новијој продукцији, никада није било проблема.

– Никада нам се ниједан гледалац није жалио да није разумео хрватску сапуницу – објашњава Костић.