Пријатељство после раскида

Најчешће се људи одлучују за раскид везе онда када закључе да је однос већ дуго времена незадовољавајући и да није вероватно да ће се у догледно време поправити. Упркос незадовољству везом и љутњи на партнерово понашање, већина људи има пријатељски однос према партнеру са којим раскида везу. То једноставно значи да не сматрају да је партнер лош човек, да је неко кога треба презирати или мрзети и коме се треба осветити. Људи који одлазе сматрају да је партнер добра особа са којом им није успело остварити задовољавајућу везу. Због тога раскид није веома непријатан само ономе ко је остављен, већ и ономе ко одлази, а ко саосећа са патњом онога ко жели да се веза настави.

И зато се поставља питање какав однос имати са бившим партнером? Ако не желимо да са својим бившим партнером будемо непријатељи, да ли то значи да је најбоље да постанемо пријатељи?

Иако се пријатељство са бившим партнером чини као нешто што би могао бити најплеменитији избор, ипак овакав наставак односа носи извесне ризике. Често је главни проблем у оваквим пријатељствима нерашчишћен однос: на очигледном нивоу односа некадашњи љубавници су пријатељи, а на скривеном нивоу су потенцијални партнери. На пример, некада особа која је отишла из односа за собом „није затворила врата“, остављајући могућност да се партнерски однос поново успостави. За њу је бивши партнер нека врста резерве у случају да на новом љубавном путу не пронађе ништа боље.

Али и када је особа заиста рашчистила са својим бившим партнером, а садашњим пријатељем, може се десити да он није са њом. Одбијајући да прихвати да је изгубио особу коју воли, он је може чекати претварајући се да су само пријатељи, чак и онда када је особа са новим партнером. Некада бивши чека годинама све док се особа не венча или не добије дете, јер тек тада схвати да је заиста готово.

Пријатељство може угрожавати и трећег, новог партера. Он може сумњати да је у питању мутно пријатељство бивших љубавника, реагујући љубомором и несигурношћу у однос.

Због свега тога се чини да је потпуни прекид односа након раскида, бар на неко дуже време, нешто што доноси најмање проблема. Иако особа задржава пријатељски став према бившем партнеру, она избегава и одбија контакт и наставак пријатељства. На тај начин омогућује другом да прихвати чињеницу да је веза раскинута, да започне процес туговања и да се коначно развеже. На исти тај начин особа присиљава и себе да рашчисти и са самом собом. А онда људи који ће касније ући у њихов живот налазе чисту ситуацију у којој се без оптерећења прошлошћу започињу нове везе.