Od našeg dopisnika
Moskva, 16.  februara – Kod Rusa nije pronađena nikakva genetska predodređenost ka alkoholizmu, potvrdili su rezultati istraživanja strukture genoma ruskog čoveka koje je nedavno obavio Institut Kurčatova u Moskvi. Naučnici ovog instituta uspeli su da za šest meseci potpuno dešifruju genom ruskog čoveka uglavnom primenom nanotehnologija za čitanje genetskih informacija.

Istini za volju, genetičari koji nisu učestvovali u projektu nazivaju ga besmislicom. Oni tvrde da se ne mogu istražiti nacionalne osobenosti genoma uopšte, jer se one „prekrivaju” individualnim osobinama čoveka. U svakom slučaju, „nacionalni genom” nije ruski izum – pre nje to je uradilo još sedam zemalja.

Naučnici Instituta Kurčatova demantovali su još jednu zabludu koja postoji u Rusiji – da, zbog čestih najezda Tatara, „kad malo zagrebeš Rusa, dobiješ Tatarina”.

„Tragova tatarskog u ruskom čoveku praktično nema. Vreme je sve „spralo”. Rusi su daleko bliži Evropljanima. Imamo mnogo zajedničkog s Poljacima, s istočnim Nemcima, s baltičkim narodima, sa svim slovenskim narodima koji žive u istočnoj Evropi. I daleko smo od Tatara, Baškiraca, Hanta, Jakuta, Burjata...”, ističe akademik David Zaradze.

Iako je struktura genoma ruskog čoveka u velikom stepenu identična sa strukturom genoma Evropljana i razlikuje se od genoma naroda Azije i Afrike, neke razlike među Evropljanima nastaju zavisno od geografskog položaja naroda. Postoje sastojci koje imaju zapadni a nemaju istočni narodi, ili imaju severni, a nemaju južni. Genomi naroda severne Evrope razlikuju se od genoma južnih – najviše ruski od španskih i norveški od italijanskih.

Objašnjavajući zašto se u Rusiji pije više nego bilo gde drugde u svetu, kad nema genetske predodređenosti, Zaradze skreće pažnju da u Rusiji ne piju samo Rusi, nego predstavnici svih narod koji u njoj žive – i Tatari i Jevreji, i Gruzini, Jermeni, Azerbejdžanci... „Počinju mnogo da piju i Amerikanci i Evropljani i svi koji kod nas žive bar nedelju dana. Na ’ruskoj zemlji’ svi mnogo počinju da piju.”

Štaviše, Rusi, za razliku od, na primer, azijskih naroda, bolje podnose alkohol. Oni imaju gen alkohola dehidrogenaza koji aktivnije proizvodi ferment „zadužen” za razlaganje alkohola. Zato Rusima da bi se napili treba mnogo više alkohola nego, na primer, Azijatima kojima je dovoljna jedna čašica.

Severni i južni narodi Evrope razlikuju se i po genu laktoze koji je odgovoran za varenje mleka. Njega imaju svi severni narodi, a južni ga nemaju. To je, smatraju stručnjaci, povezano s tim što su narodi koji su se svojevremeno doselili na sever, da bi preživeli u surovim uslovima, morali da razvijaju stočarstvo. Narodi juga, koje je priroda mnogo bogatije obdarila, nisu imali potrebu za gajenjem stoke – hrane je bilo na svakom koraku... Zato danas Italijani i Jevreji ne mogu da svare mleko, dok je ono za Skandinavce, Ruse, Holanđane – jedna od osnovnih namirnica.

Još jedna zanimljivost – istraživanja genoma pokazala su da su geni severnih naroda, Rusa, Skandinavaca, a pogotovu Islanđana i stanovnika severne Norveške, prošli kroz niz korisnih mutacija koje su povećale njihovu otpornost na sidu. Zato je u severnim zemljama, među kojima je i Rusija, tempo razvoja side mnogo sporiji nego što se prognoziralo ranije. Kod južnih naroda takve zaštite na nivou genoma nema.

To su samo neke od sličnosti i razlika među narodima koje privlače pažnju radoznalih. Ipak, značaj otkrivanja strukture genoma mnogo je veći. Već danas se u Americi na osnovu genoma određuje sklonost pojedinca prema određenim bolestima, što omogućava redovne kontrole i rano otkrivanje bolesti. U budućnosti će, kažu za pet do deset godina, u Rusiji svaki čovek imati svoj „genetski pasoš” na osnovu koga će lekar moći da vidi „slabe tačke” i spreči pojavljivanje ili razvijanje bolesti. Pored toga, moći će da mu prepiše upravo one lekove koje na njegov organizam najbolje deluju.

Ljubinka Milinčić