Од нашег дописника
Москва, 16.  фебруара – Код Руса није пронађена никаква генетска предодређеност ка алкохолизму, потврдили су резултати истраживања структуре генома руског човека које је недавно обавио Институт Курчатова у Москви. Научници овог института успели су да за шест месеци потпуно дешифрују геном руског човека углавном применом нанотехнологија за читање генетских информација.

Истини за вољу, генетичари који нису учествовали у пројекту називају га бесмислицом. Они тврде да се не могу истражити националне особености генома уопште, јер се оне „прекривају” индивидуалним особинама човека. У сваком случају, „национални геном” није руски изум – пре ње то је урадило још седам земаља.

Научници Института Курчатова демантовали су још једну заблуду која постоји у Русији – да, због честих најезда Татара, „кад мало загребеш Руса, добијеш Татaрина”.

„Трагова татарског у руском човеку практично нема. Време је све „спрало”. Руси су далеко ближи Европљанима. Имамо много заједничког с Пољацима, с источним Немцима, с балтичким народима, са свим словенским народима који живе у источној Европи. И далеко смо од Татара, Башкираца, Ханта, Јакута, Бурјата...”, истиче академик Давид Зарадзе.

Иако је структура генома руског човека у великом степену идентична са структуром генома Европљана и разликује се од генома народа Азије и Африке, неке разлике међу Европљанима настају зависно од географског положаја народа. Постоје састојци које имају западни а немају источни народи, или имају северни, а немају јужни. Геноми народа северне Европе разликују се од генома јужних – највише руски од шпанских и норвешки од италијанских.

Објашњавајући зашто се у Русији пије више него било где другде у свету, кад нема генетске предодређености, Зарадзе скреће пажњу да у Русији не пију само Руси, него представници свих народ који у њој живе – и Татари и Јевреји, и Грузини, Јермени, Азербејџанци... „Почињу много да пију и Американци и Европљани и сви који код нас живе бар недељу дана. На ’руској земљи’ сви много почињу да пију.”

Штавише, Руси, за разлику од, на пример, азијских народа, боље подносе алкохол. Они имају ген алкохола дехидрогеназа који активније производи фермент „задужен” за разлагање алкохола. Зато Русима да би се напили треба много више алкохола него, на пример, Азијатима којима је довољна једна чашица.

Северни и јужни народи Европе разликују се и по гену лактозе који је одговоран за варење млека. Њега имају сви северни народи, а јужни га немају. То је, сматрају стручњаци, повезано с тим што су народи који су се својевремено доселили на север, да би преживели у суровим условима, морали да развијају сточарство. Народи југа, које је природа много богатије обдарила, нису имали потребу за гајењем стоке – хране је било на сваком кораку... Зато данас Италијани и Јевреји не могу да сваре млеко, док је оно за Скандинавце, Русе, Холанђане – једна од основних намирница.

Још једна занимљивост – истраживања генома показала су да су гени северних народа, Руса, Скандинаваца, а поготову Исланђана и становника северне Норвешке, прошли кроз низ корисних мутација које су повећале њихову отпорност на сиду. Зато је у северним земљама, међу којима је и Русија, темпо развоја сиде много спорији него што се прогнозирало раније. Код јужних народа такве заштите на нивоу генома нема.

То су само неке од сличности и разлика међу народима које привлаче пажњу радозналих. Ипак, значај откривања структуре генома много је већи. Већ данас се у Америци на основу генома одређује склоност појединца према одређеним болестима, што омогућава редовне контроле и рано откривање болести. У будућности ће, кажу за пет до десет година, у Русији сваки човек имати свој „генетски пасош” на основу кога ће лекар моћи да види „слабе тачке” и спречи појављивање или развијање болести. Поред тога, моћи ће да му препише управо оне лекове које на његов организам најбоље делују.

Љубинка Милинчић