Porodice iz švedskog grada Kalmar na Baltičkom moru, njih 12, pre nekoliko godina, obećale su da će smanjiti svoj uticaj na zagađenje životne sredine. Učesnici programa su uspeli da smanje ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu za jednu trećinu. Njihova „zelena” energetska ekološka inicijativa sada služi kao primer programa švedske vlade za prosečne Amerikance, koji ulaze u red najekstravagantnijih korisnika energije na svetu, da i oni prihvate slične mere.

Pilot-program je naveo Nolana i Keti Stouks iz Fols Čerča u Virdžiniji da promene način razmišljanja i ponašanja u svojoj kući.

„Ovi na spratu menjaju veliki broj prozora i jednostruka okna zamenjuju dvostrukim. Najveći projekat je bušilica od 40 tona u dvorištu. Kopamo bunar dubine 183 metra, u koji ćemo smestiti pumpu za grejanje. Glava porodice Nolan računa da će zahvaljujući smanjenju poreza i nižim računima za hlađenje i grejanje nadoknaditi 30.000 dolara uloženih u geotermalni sistem.

„Mislim da ćemo uštedeti hiljade dolara godišnje”, kaže on dok supruga Keti dodaje da je porodica – kada je prošlog jula potpisala ugovor sa švedskom ambasadom da se uključi u ovaj Klimatski pilot program – tražila dodatna uputstva.

„Stalno smo mislili i govorili da u smanjenju našeg uticaja na životnu sredinu mora da postoji i nešto više od puke zamene sijalica i recikliranja.”

Lars Rot, prvi sekretar za životnu sredinu švedske ambasade u Vašingtonu, kaže da se taj program zasniva na ideji da akcije pojedinaca mogu da dovedu do poboljšanja globalne životne sredine.

„Na kraju krajeva, sve se svede na izbor potrošača i ono što svako od nas odluči da učini u svakodnevnom životu.”

Švedska je pre četrdeset godina u najvećoj meri zavisila od uvoznih fosilnih goriva poput nafte, uglja i prirodnog gasa, baš kao i Amerika danas. Posle naftnog embarga 1973. i kasnijeg povećanja cena goriva, Švedska je uvela politiku koja je usmerila zemlju na obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju. Danas svaki Šveđanin generiše prosečno 7,4 metričke tone ugljen-dioksida godišnje, u poređenju sa 23,5 metričke tone koliko generiše prosečni Amerikanac. Ovaj klimatski pilot-program podstiče Amerikance da uvedu promene u korišćenju energije, trošenju hrane, rekreativnim aktivnostima i transportu – aktivnostima kojih Amerikanci nisu naviknuti da se odriču, kaže Nolan Stouks.

„Od Šveđana smo dobili određena uputstva i podsticaj da kritički gledamo na ono što radimo dodaje on.

Stouksovi su počeli da kontrolišu trošenje kilovata, curenje slavina, izolaciju, vozili su se na posao naizmenično sa susedima i smanjili potrošnju mesa. „Ne smatram da se na bilo koji način žrtvujemo. Smatram da bi ljudi, ako bi bili svesniji da mogu da učine jednostavne stvari da bi smanjili svoj uticaj na životnu sredinu, to i učinili”, pojašnjava Kejt Stouks, a prenosi Glas Amerike.

Keti i Nolan uče svoje sinove Lija i Rajkera da gase svetlo, troše manje tople vode i prave đubrivo od ostataka hrane.

„I oni su zaista fokusirani na to. Kompletno su se priključili ovom programu“, kažu Stouksovi.

Deca su se potpuno priključila programu. Li kaže da i svojim drugarima govori da treba da troše manje električne energije, a Rajker dodaje da je to nešto što je dobro za celu planetu. Bračni par Stouks podržava predlog zakona za ograničenje ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu. Ali i bez novih zakona, oni smatraju da svaki Amerikanac može da učini više da bi se ispuštanje gasova smanjilo. Iako je bio potreban podsticaj iz Švedske da bi prešli na „zeleni” životni stil, oni se nadaju da bi ovakvi pilot-programi mogli da otvore put prema ekološki prijateljskoj budućnosti.