Живот и стил

Син повратник моли Французе за опроштај

Иако је мислио да батали цртање, познати стрип-цртача Алекса Гајић вратио се на француско тржиште, где му је објављен нови албум „Драко”

Алекса Гајић

После екскурзије у седму уметност и невољан повратак стрипу пре годину и по дана, један од најпознатијих српских стрип-цртача Алекса Гајић (37) ипак има разлога да буде задовољан: у Француској се пре неколико дана појавио његов нови албум „Драко”, а предстојећа изложба код куће подсетиће на његова стара издања.

У београдском „О3ону” од 4. до 9. јула биће изложене насловне стране и табле српских стрипова који су објављени у последњих десет година у „Систем комиксу”. Поставка је незамислива без Гајићевог најпознатијег домаћег наслова „Технотајз” о Београду 2074, за који је сценарио написао Дарко Гркинић. На основу овог рада снимио је и анимирани целовечерњи филм „Технотајз: Едит и ја” (2009), због кога је прекинуо дугогодишњу сарадњу са француском издавачком кућом „Солеј” (2000–2006) и мислио да се сасвим мане стрипа.

– Стварање анимираног филма више ми се допало него рад на стрипу јер волим да сам окружен људима, да водим тим и организујем ствари – објашњава Гајић.

Али како после овог филма више није било новца за нове идеје, аутор се поново латио оловке и папира. Обновљену сарадњу са француским издавачима назива „Син повратник моли Французе за опроштај”.

– Цртање је усамљенички посао. Радим ноћу, што значи да зими и по два месеца не видим Сунчеву светлост што ме чини потиштеним.

Пре неколико дана, у Француској, која је једно од највећих тржишта стрипа, представљен је његов „Драко” по сценарију Валери Манжен, са којом је током првог периода рада стварао серијал „Бич божији”.

„Драко” не мења правила игре која су „Бича божијег” довела да победе, односно тиража од 50.000 примерака: читаоци су млађи тинејџери од 13 или 14 година, жанр је научна фантастика. Прати се судбина ратника који је протеран са своје планете. У прогонству се преображава у свеца и коначно враћа кући да истера правду.

– Француски сценаристи углавном брину о томе да сцене воде ефектној слици. А о мотивацији јунака ни речи! Наговестио сам Валери Манжен да треба да покажемо промену карактера јунака. Рекао сам јој: хајде да читаоцима покажемо шта покреће нашег хероја. И послушала ме је.

У Француској одлично иде шаљивим стриповима, али ништа се не мери са „Астериксом” и „Таличним Томом”, који плану у више милиона примерака.

У поређењу са тим, српски тиражи од 500 или 1.000 примерака не делују подстицајно, али Гајић ипак жели да у Србији објави „скреп бук” – необични дневник-бележницу са елементима стрипа. Бележио је мисли, цртао, лепио предмете који су му нешто значили: слику Вука Караџића са новчанице, делове визиткарти, исечке из кинеских новина... Шарено илустрована биографија на хумористичан начин вреднује свет и свакодневицу, а радни наслов јој је „Псеудофилозофски слободностилски албум”. Тек треба да се договори са домаћим издавачем, али себе у сваком случају сматра срећним што објављује стрипове и може да живи од тога.

– Често себи кажем: Боже, који си ти срећник! Јер и у Србији и у Француској ради безброј одличних цртача чији се стрипови не продају.

У Француској се дневно појави десет нових наслова што је и за тамошњу публику превише, додаје Гајић. Сви су на сјајном папиру, са одличним насловницама, па једино што издвоји неки стрип јесте реклама. Индустрија ће, ипак, закључује Алекса Гајић, штампати и оно што нема превелику прођу, због психолошког притиска на купце.

– Када читалац у књижари види 300 стрипова, сигурно ће купити макар три. А када би наишао само на десет пробраних наслова, отишао би кући са једним, а то је нешто што издавачи гледају да на сваки начин избегну.

-----------------------------------------------------------

Нема црвеног тепиха

За француске издавачке куће Алекса Гајић тврди да су отворене за нова имена јер им требају вредни и надарени – они доносе новац, око кога се све једино и врти.

– Али немојте мислити да ће вам неко простирати црвени тепих јер сте талентовани. Намерно ће вас критиковати и терати да мењате ситнице да се не бисте уобразили и помислили да је ваше дело недодирљиво. А када вас неко стално прекорева и тера да прерађујете свој рад, онда на крају увек попуштате и мењате причу без поговора. Ако вам кажу да додате ликове каубоја, онда ви временом то почнете да радите а да се и не запитате шта ће они у вашој причи.

Ј. Стевановић
објављено: 04.07.2011.

Последњи коментари

Marko Teodorović | 04/07/2011 14:18

Film Edit i ja je sjajan i ja se iskreno nadam da će Gajić pronaći sponzora za nastavak na animaciji, po mogućstu u Srbiji.