Критичари су за Вернера Пантона говорили да је „спреман да постави свет на главу” иновативним идејама, међу којима је била и она да таваницу обложи теписима „од зида до зида”! Са фирмом „Баyер” остварио је бројне ексклузивне пројекте, јер је ова била спремна да уложи велики новац у истраживања и експерименте. Пантон је често користио незамисливе ефекте поп-арта и све могуће боје „скинуте са дуге”.

Дански архитекта и дизајнер Вернер Пантон (1926–1998)студирао је на Краљевској данској уметничкој академији у Копенхагену. Сарађивао је са бројним познатим дизајнерима, пре свих са Арнеом Јакобсеном, аутором најпознатије столице на свету „мрав”. У свом атељеу радио је архитектонске пројекте и истраживао нове технологије и нове материјале, који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века отварали нову етапу у обликовању намештаја и ентеријера.

Пантон је био доказани хедониста. Обожавао је боје и примењивао их у ентеријерима, обожавао је намештај необичног облика у формама на којима се могло излежавати у самоћи или у друштву, волео је лустере необичних облика компонованих од једнобојне или разнобојне пластичне масе, сарађивао је са ексклузивним индустријама које су се бавиле истраживањем нових материјала и технологија. Упоредо са тим истраживањима радио је конкретне пројекте за познате светске фирме који су, реализовани, стекли светску славу и који се и данас, после готово пола века, и даље успешно производе у великосеријској производњи.

Звали су га „краљ поп-арта”. Његове идеје су често коришћене као сценографија за филмске и ТВ продукције, нарочито у контексту футуристичких визија живота и урбаног становања, као и у темама из научне фантастике. У тим сценографијама све врви од изувијаних површина и маса, са таванице се обрушавају лустери-скулптуре, док се особе веселе хедонистичкој визији ентеријера будућности у коме приоритет имају ћаскање уз необавезно излежавање у позама које вам одговарају.

Пантон је био дизајнер са визијом али и веома велики практичар. Његове занимљиве идеје о хедонизму будућности биле су само предигра једне озбиљне дизајнерске праксе. Овај професор дизајна, теоретичар и иноватор говорио је: „Моја је жеља да заборавим све што је до сада постојало у области намештаја и ентеријера и да отворим врата новој ери”. За своје радове добио је многе престижне награде од којих је најважнија она за пројекат „Висиона” из 1970. године.

Арх. Радмила Милосављевић

-----------------------------------------------------------

Седећи точак

Овај прототип седећег намештаја руши сва правила о самом појму седења. Да ли човек на овај начин уопште седи или лежи или се на известан начин излежава? Аутор одговара: „Човек ужива. Опуштено лешкарећи може да се љуља или да мирује, може да се игра или да дрема, може да не ради ништа али и да размишља – о чему? Па о смислу живота, на пример, или о томе да је доста било седења за столом”.