Скромност Одри Хепберн

Била је добра мешавина комплекса – овако Одри Хепберн описује психијатар Лука Доти, иначе млађи син ове легендарне холивудске глумице, о којој је написао књигу „Одри у Риму”.

Доти у књизи описује период од 20 година, колико је звезда филма „Доручак код Тифанија”, али и модна икона и почасни амбасадор Уницефа, провела у Вечном граду. Писац, такође, открива и неке детаље из приватног живота своје мајке.

„Одри никада није мислила да је лепа и чудила се како други могу да је сматрају таквом. Кад год би се погледала у огледало, видела је само недостатке. Веровала је да има велики нос, огромна стопала, мале груди и да је премршава”, пише Доти.

Књига „Одри у Риму” садржи око 2.500 фотографија које је глумичин син успео да сакупи, с тим да већина никада није ни објављена.

„Била је свесна да је популарна, али није живела осамљен живот. Слободно је шетала градом и у потпуности била део њега. Много фотографија у књизи је управо снимљена на улици”, пише Доти.

Сећа се да се Одри никада није плашила старења и да се чудила шта све жене раде да би остале младе. Према пишчевима наводима, глумица је, у ствари, била срећна што стари, јер јој је то значило да ће имати више времена за себе, за породицу и за бег од непрекидне јурњаве за младошћу и лепотом коју је наметао холивудски живот.

„Једино за чим жалим је то што моја мајка није доживела да види унучиће. Била би савршена бака – спремала би колаче, проводила би много времена са унучићима и причала им разне приче”, сматра Лука.

Одри Хепберн (1929–1993), чије је право име било Одри Катлин Растон, била је дете ирског банкара и мајке баронице, припаднице холандске аристократије. Отац је тек касније додао презиме Хепберн. Родитељи су јој се развели 1935, а Одри је остала да живи са мајком у холандском граду Арнхему. Школовала се у приватним школама у Енглеској и Холандији.

После Другог светског рата преселила се са мајком у Лондон, где је била балерина, радила је као модел, а 1951. почела је да ради као глумица.

Временом је постала велика холивудска звезда и имала је прилику да игра у филмовима са познатим глумцима, попут Хемфрија Богарта, Гарија Купера, Грегорија Пека, Кериja Гранта, Питера О’Тула и Шона Конерија.

Четири пута је била номинована за Оскара, а један је освојила 1953. – за главну улогу у романтичној комедији „Празник у Риму”, у којем је играла са америчким глумцем Грегоријем Пеком. Као почасни амбасадор Уницефа помагала је сиромашној деци у свету, пре свега, у Африци и јужној Азији, што је радила до краја живота.

„Мајку ћу највише памтити по мирису, али не по парфему, већ по мирису малих ствари, попут одређеног колача или цвета. Често смо се шалили како обоје имамо добар њух. Сваког пролећа у Риму процвета поморанџин цвет, а тај мирис испуни ваздух. Пролеће је било омиљено годишње доба моје мајке и оно ме увек подсети на њу”, закључио је Доти.