Живот и стил

Скупљачи београдске светлости

Троје фотографа на изложби „Записи” представљају оне призоре са улица које други у журби обично и не примете

„Трагови“ Марка Рисовића

Пуст Трг републике, вејавица и само један пролазник који се од снега брани тако што је новинама прекрио главу. Одраз дрвета у шољици кафе. Трамвај који се једва пење узбрдо борећи се са пахуљама.

Ове призоре забележило је троје младих фотографа – Мирјана Ристић-Дамјановић, Марко Рисовић и Данило Петернек и уз остале радове представљају их на изложби „Записи”, отвореној синоћ у земунском Клубу ваздухопловства.

Они су део групе „Скупљачи светлости”. Досад су излагали у галерији „Озон”. Професионално се баве фотографијом, живе од нешто комерцијалнијих радова, али им је такозвани лајф жанр са призорима из реалног живота права пасија.

– Најбоље ствари су настале док сам се шетао Београдом. Нема режије, волим изненађења на улици. Занима ме да један занимљив тренутак сачувам од заборава – објашњава Марко Рисовић како су настале фотографије са поставке. Људи на његовим фотографима често су усамљени. Време је толико лоше да сви гледају како да се склоне, али он баш тада лови праве снимке. Иначе, све изложене фотографије су црно-беле.

– То су призори из свакодневног живота које већина Београђана никад и не примети. Волим да ухватим занимљив детаљ и атмосферу неког места – каже Мирјана Ристић-Дамјановић поводом поставке која траје до 23. фебруара.

„Чекајући да се вода повуче“ Данила Петернека
Њена љубав су фасаде, игра сенки, одрази предмета.

Трећи аутор, Данило Петернек, воли драму, патњу, радост, екстремне емоције. На изложби у Земуну приказује серију фотографија са воде.

– Поплаве сам фотографисао јер су ту драма и акција – открива Данило Петернек. На његовим фотографијама су поплављене куће и имања, а чамци преузимају улогу такси-возила. Он воли реалистичне фотографије јер је за њега стварност најбоља инспирација, а лајф фотографија при том није пука репродукција. Акцентује оно што други виде, али не примећују.

Поставка укључује и одразе београдских зграда у рекама, усамљене шетаче и парове који крећу на маскенбал. Аутори истичу да су желели да прикажу Београд из свог угла. Тај град често је град усамљених људи, завејан, поплављен, али и град игре светлости и фасада чијим детаљима не одолева ниједан  објектив.

Ј. Стевановић

објављено: 19/02/2010