Због „арапског пролећа” и пожара у јапанској нуклеарки свет је ове године више гледао телевизију него прошле, саопштила је недавно агенција за истраживање рејтинга „Медијаметри”.

Французи су у првих шест месеци ове године гледали ТВ канале 12 минута дуже него у истом периоду прошле године.  Американци су испред екрана провели 11 минута више, а Шпанци пет.

Грађани Србије су, међутим, у прва три тромесечја ове године телевизију гледали шест минута мање него прошле, каже Дарко Брочић, директор агенције за истраживање рејтинга Еј-Џи-Би Нилсен у Србији.

– То не значи да Србија није усклађена са светским трендом јер се у Србији свакако претерано гледа телевизија – каже Брочић.

– И даље смо рекордери у гледању ТВ.

Док просечан становник Америке просечно проведе четири сата и 44 минута мењајући канале сваког дана, дотле просечан становник Србије свакодневно седи у фотељи испред екрана пет сати и два минута.

Брочић каже да је тај просек прошле године достигао рекорд због преноса Светског првенства у фудбалу и приказивања ријалити програма „Фарма”.

– Гледаност је пала у односу на прошлу годину, али 2010. је била екстремна, па овогодишњи пад није драматичан.

Истраживачи агенције „Медијаметри” утврдили су да су се уређаји за мерење гледаности програма у свету усијали не само због побуне Арапа против недемократских режима и радијације из нуклеарне централе „Фукушима”, већ и због хапшења бившег директора Међународног монетарног фонда Доминика Строс-Кана због оптужби за покушај силовања хотелске собарице.

Исто истраживање тврди да је дошло и до других промена а једна од највећих је да се све више гледалаца одлучује за дигиталну телевизију. Пре шест година опрему за дигиталну ТВ је у Француској имало 0,2 а данас 89 одсто домаћинстава.

Такође, рејтинг емисија расте када се о њима говори на друштвеним мрежама. Деца и млади спадају у категорију гледалаца који све више времена посвећују седењу испред екрана.

----------------------------------------------

Гледање ТВ у току дана

Србија – пет сати и два минута

САД – четири сата и 44 минута

Шпанија – четири сата и шест минута

Велика Британија – четири сата и три минута

Француска – три сата и 47 минута

----------------------------------------------

Гле­да­о­ци би­ра­ју шта и ка­да да гле­да­ју

„Жу­рим ку­ћи, по­че­ће ми се­ри­ја”, ко­ли­ко пу­та сте чу­ли или из­го­во­ри­ли ову ре­че­ни­цу по­сле ко­је сте од­ју­ри­ли ку­ћи да би­сте сти­гли на по­че­так још јед­не епи­зо­де. Они ко­ји­ма то ни­је по­ла­зи­ло за ру­ком сна­ла­зи­ли су се на раз­не на­чи­не, од зва­ња при­ја­те­ља и мол­бе да им украт­ко пре­при­ча са­др­жај до ан­га­жо­ва­ња уку­ћа­на да сни­ме еми­си­ју ко­ју би по­сле гле­да­ли. Љу­би­те­љи­ма те­ле­ви­зи­је ни­шта јед­но­став­ни­је ни­су ни си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма се по­кла­па­ју тер­ми­ни еми­то­ва­ња, на при­мер, ва­жне утак­ми­це и до­брог фил­ма. 

Ре­при­зе су, ма­кар ка­да је реч о гле­да­о­ци­ма у Ср­би­ји, олак­ша­ва­ле на­ве­де­не си­ту­а­ци­је, али трај­но ре­ше­ње ле­жи пре све­га у но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма еми­то­ва­ни са­др­жа­ји по­ста­ју до­ступ­ни он­да ка­да то гле­да­лац же­ли. Реч је о услу­зи ви­део на зах­тев (vi­deo on de­mand), од­но­сно сво­је­вр­сној елек­трон­ској ви­де­о­те­ци из ко­је ко­ри­сни­ци би­ра­ју и на­ру­чу­ју са­др­жај ко­ји же­ле и гле­да­ју га он­да ка­да то њи­ма од­го­ва­ра. Ова услу­га мо­гу­ћа је за­хва­љу­ју­ћи Ин­тер­нет про­то­кол те­ле­ви­зи­ји (IPTV), од­но­сно еми­то­ва­њу ди­ги­тал­ног ТВ сиг­на­ла пре­ко ши­ро­ко­по­ја­сног Ин­тер­не­та.  

Све ове тех­нич­ке но­во­та­ри­је, укљу­чу­ју­ћи дру­штве­не мре­же и мо­бил­не те­ле­фо­не са ин­тер­нет-ве­зом, ипак, ни­су гур­ну­ле у за­пе­ћак те­ле­ви­зи­ју, већ су са­мо про­ме­ни­ле на­чин на ко­ји са­да пра­ти­мо про­грам. То по­твр­ђу­је и ис­тра­жи­ва­ње ком­па­ни­је „Ерик­сон” ко­је по­ка­зу­је да гле­да­о­ци ма­ње пра­те ТВ про­гра­ме еми­то­ва­не на тра­ди­ци­о­на­лан на­чин, а све ви­ше гле­да­ју са­др­жа­је на зах­тев. Ви­ше од 44 од­сто ис­пи­та­ни­ка из 12 зе­ма­ља ка­за­ло је да ма­кар јед­ном не­дељ­но гле­да са­др­жа­је на зах­тев, док је 80 од­сто ре­кло да ма­кар јед­ном у се­дам да­на гле­да еми­то­ва­ни про­грам. Ко­ри­сни­ци, пре­ма ре­чи­ма Ан­дер­са Ер­ланд­се­на из „Ерик­со­на”, же­ле обе услу­ге:

„По­раст пра­ће­ња про­гра­ма на зах­тев за са­да не ути­че не­га­тив­но на те­ле­ви­зи­ју као што је по­пу­ла­ри­за­ци­ја Ин­тер­не­та ути­ца­ла на штам­па­не ме­ди­је. Ми да­нас са­мо гле­да­мо ТВ на ви­ше на­чи­на”.

Не са­мо да се про­ме­нио на­чин гле­да­ња те­ле­ви­зи­је, не­го су се про­ме­ни­ле и ак­тив­но­сти за вре­ме пра­ће­ња ТВ про­гра­ма. Ви­ше од 40 од­сто ис­пи­та­ни­ка од­го­во­ри­ло је да док гле­да­ју про­грам, у исто вре­ме су по­сред­ством мо­бил­них те­ле­фо­на ак­тив­ни на дру­штве­ним мре­жа­ма где углав­ном ко­мен­та­ри­шу оно што упра­во ви­де на ТВ. 

„Ве­ћи­на по­ро­ди­ца ком­би­ну­је гле­да­ње ТВ са ко­ри­шће­њем Тви­те­ра и Феј­сбу­ка где ди­ску­ту­ју о оно­ме што гле­да­ју. То је по­себ­но из­ра­же­но при­ли­ком гле­да­ња ри­ја­ли­ти шоу-про­гра­ма и спорт­ских до­га­ђа­ја. Ко­ри­сни­ци­ма је знат­но за­бав­ни­је да те са­др­жа­је гле­да­ју ко­мен­та­ри­шу­ћи на дру­штве­ним мре­жа­ма ка­ко је не­ко гро­зно об­у­чен, ло­ше пе­ва или да са при­ја­те­љи­ма про­сла­ве по­го­дак ти­ма за ко­ји на­ви­ја­ју”, за­кљу­чу­је Ер­ланд­сен.