Фаркаш Золтан вредно шмиргла дрвену столичицу која подсећа на јабуку. Саставни делови имају форму одгриска укусне воћке, а столица је удобна и може да се расклопи. Јована Јовић је своје дело на коме вредно ради у радионици Техничке школе „Дрво арт” на Дорћолу назвала „једрење”. Јованина има део од плавог платна, попут једра.

– Може да послужи као торба, али прва намена је удобно седење једне или две особе, на обали мора – каже уз осмех ученица трећег разреда.

Колеге по струци – будући дизајнери намештаја од дрвета, њих 15, учесници су треће по реду међународне креативне радионице „Дизајн игралиште” коју организује школа „Дрво арт”. Искуство са вршњацима и колегама размењују ђаци и наставници из градића Буњера у Италији, Шопрона у Мађарској, Травне у Бугарској и две београдске образовне установе.

– До идеје за радионицу дошли смо спонтано. Пре три године договарали смо се о размени предмета а онда је синула мисао да је боље осмислити сусрете и практичан рад. То је најбољи начин да гледамо и учимо једни од других – објашњава др Зорица Ђоковић, директорка школе „Дрво арт”.

Троје ђака из Мађарске, где школовање траје четири плус две године, показали су врхунску мануелну вештину, технику саме израде. Италијани, у истом бројчаном саставу, неприкосновени су у презентацији, самом наступу, објашњавању идеје дизајна. Двоје ђака и професор из Бугарске без имало себичности откривају тајне дубореза за који су неприкосновени. Наши ђаци уче од свих и, наравно, као добри домаћини организоваће обилазак Београда.

– Не можемо да се поредимо међусобно јер свака школа има неку специфичност. Ми имамо трогодишње и четворогодишње профиле. У Мађарској школовање траје шест, у Италији пет година. Ипак, непроцењива је размена искустава – истиче директорка Ђоковић.

А у радионици захуктала атмосфера. Окупљени око „CC” машине за компјутерско навођење сече дрвета стоје ђаци и професор Владислав Митић. Од четири столичице ђака школе домаћина три су готове. На моделу названом „бленда” направљеном од троугластих уклопивих делова, осим дрвета, стоји и магнет. Попут модерног троношца, столичица се лако расклапа и уз помоћ два поља магнета може да се пакује у једноставну плочу, лаку за ношење.

– Видан је значајан напредак наших ђака. Знање ће проширити сами али добро је да виде како се у другим срединама негује однос према раду, познавању материјала – додаје професор Митић. Одржавање радионице омогућили су град Београд и општина Стари град и спонзори.

Андријана Цветићанин

---------------------------------

Изложба, Миксер, сајам

Радови, свих 15 столичица, биће премијерно приказани на изложби која ће бити отворена у петак у Музеју примењене уметности и која ће трајати до недеље, 20. марта. У мају је предвиђена поставка у Дечијем културном центру. Требало би очекивати да буду на Миксеру, крајем године на Сајму намештаја.

---------------------------------

Од сточића за кафу до столичице

Прве године ђаци су имали задатак да осмисле сточић за кафу. Прошле – клупе за ентеријер јавних простора. Нажалост, до сада није се дошло до масовније производње. Била је понуда за серијску израду једног сточића али је понуђач израчунао да би крајњи производ био скуп те је одустао. Амбиција школе је, признаје директорка, да се једнога дана можда нађу на једном од најпрестижнијих сајмова намештаја Сателит у Милану:

– Полако, видећемо, нико не брани да се надамо. До пре неку годину далеко нам је био и београдски Сајам намештаја.