Svi su uhvaćeni na delu. Krupnim kadrovima javnost je videla da Jadranka Kosor, hrvatska premijerka, ser Aleks Ferguson, trener Mančester junajteda, a na poslednjoj dodeli Oskara i glumica Sara Džesika Parker sa uživanjem žvaću žvake! Elektronsko oko nije ovekovečilo nešto nepristojnije što se nikako ne bi moglo oprostiti. Nijedna od pobrojanih ličnosti ostatke žvakaće gume nije zalepila, na primer, na sedište lože ili ispod stola, ne daj bože, državne institucije.

Nekima iz nervoze, drugima iz dosade, tek žvakaće gume posle obavljene misije – uposlenja vilice i zuba, najčešće završe gde bi najmanje trebalo. Na trotoarima, sedištima javnog prevoza, štekerima, komandama liftova, u ekstremnim slučajevima u kosi slučajnih prolaznika…

Od kada je omasovljena jestiva zezalica počela je borba sa pošasti zvanom iskorišćena žvaka. Nedavno je u Singapuru, gradu koji se može podičiti da je rešio problem, obeleženo 18 godina od zabrane prodaje i uvoza žvakaće gume. Ponosni na status jedne od najčistijih država na svetu, i dalje podržavaju odluku iz 1992. Kako kaže Mohamad Maliki bin Osman, sekretar Ministarstva za nacionalni razvoj, oni žele da istraju u sprečavanju stvaranja smeća i vandalizma.

– I dalje smo zabrinuti da bi ukidanje zabrane dovelo do ponovne pojave smeća od žvakaćih guma. Vlada stoji iza odluke, čime želi da održi čistoću u životnom okruženju – objašnjava on. Kazne u Singapuru su visoke. Dostižu do 1.000 evra ako se prekršilac uhvati da drugi put ostavlja žvaku na javnom mestu.

Pre pet godina, suočeni sa istim problemom, u Velikoj Britaniji otvorili su svoj front. Osnovali su posebnu asocijaciju, na inicijativu vlade, najvećih proizvođača žvakaćih guma i srodnih NVO čija je misija čistoća, a sve u cilju podizanja svesti potrošača i iskorenjivanja malog ali poganog đubreta, uzročnika velikih problema. Jer, koliko god zapadnjaci uživali u žvakanju, kada se preračuna na jezik novca, malo zadovoljstvo mnogo košta kada ga treba ukloniti. Tako su Britanci izračunali da godišnje potroše 4,5 miliona funti za čišćenje ostataka od žvakaćih guma sa ulica. A za iste pare mogu da obezbede plate za čak 180 učitelja. U Londonu su podjednako ugroženi centar i periferija a samo u popularnoj ulici za šoping – Oksford može da se ugazi na jednu od 300.000 odbačenih žvaka.

U Beogradu, kako kažu u JKP „Gradska čistoća”, do prošle godine radnici su ulepljene žvake uklanjali ručno, što je dugotrajan proces i iziskuje angažovanje velikog broja ljudi. Prošle godine testirana je specijalna mašina. Na principu vodene pare koja pod visokim pritiskom, uz pomoć specijalnog deterdženta, odlepljuje mrlje bila je prva savremena tehnologija primenjena u Srbiji u borbi sa ovom vrstom otpadaka. Iako se u svetu koriste različiti tipovi ovakvih uređaja, beogradska „Čistoća” se odlučila za malu mašinu, s obzirom na to da bi veće mogle da oštete betonske ploče trotoara. Kako napominju u ovoj komunalnoj firmi, u toku je postupak javne nabavke pa se može očekivati da se na ulicama glavnog grada uskoro nađe veći broj mašina čime će se doprineti poboljšanju higijene.

I u Americi, u kojoj prosečno svaki stanovnik požvaće oko 300 „guma” godišnje, na snazi su različite mere, po saveznim državama, za nepropisno lepljenje, ali nigde nisu tako drastične kao u Singapuru. U zemlji koja prednjači po konzumaciji, naučnici ispituju nove materijale i dodatke koji bi pomogli na pronalasku nelepljive žvake. Iako su posle Drugog svetskog rata hemičari promenili osnovnu gumenu bazu sintetičkim polimerima a kasnije pronađeni aditivi, do sada nije otkrivena konačna formula za žvaku koja neće biti tako tvrdoglavo lepljiva.

------------------------------------------------------------------

Sve je počelo od smole i voska

Grci su žvakali smolu sa drveta. Stare civilizacije na Istoku u iste svrhe koristile su pčelinji vosak, a Rimljani tamjan. Ne samo kao zanimacija za zube, prototipovi žvakaćih guma imali su i higijensku ulogu. Uticali su na anuliranje neprijatnih mirisa i za osvežavanje daha. Smola sa smreke je bila poslastica za žvakanje plemena Severne Amerike, pre kolonizacije. Do komercijalizacije dolazi sredinom 19. veka. U Americi je još 1869. patentiran novi gumeni izum koji se ne guta, ali tek nekoliko godina kasnije Tomas Adams započinje masovnu proizvodnju žvaka na bazi lateksa. On je upisan u istoriju i kao izumitelj prve mašine za njihovu masovnu proizvodnju. Automati su se ubrzo našli na stanicama metroa ali istovremeno je počela i borba sa uklanjanjem lepljivih ispljuvaka. Tako je još krajem 19. veka, tačnije 1890. u „Njujork sanu” objavljen tekst  o popularnoj novotariji posle čije upotrebe ostaju neprimereni tragovi po ulicama, a čije korišćenje nije nimalo prihvatljivo kao društveni manir.

Skidanje fleka u frižideru

Garderobu sa flekom od žvake najbolje je staviti u frižider. Ostaviti neko vreme kako bi se ulepljena materija skroz stvrdnula. Nakon toga izvaditi odeću iz hladnjaka i nekim oštrim predmetom, nožem, pažljivo ukloniti. Ukoliko ostane fleka, najbolje je odeću oprati i nakon sušenja ponovo ostrugati ostatke.