Има између 18 и 29 година, завршену средњу школу, неожењен је, живи са родитељима, ради и, најчешће срећу окушава на рулету, покеру, блек џеку... После ових „живих игара” цртица која допуњује кроки патолошког коцкара у главном граду Србије чине кладионице и електронске игре, податак је до кога се дошло истраживањем у оквиру пројекта „Одговорно коцкање”, спроведено у прва два месеца ове године.

Скоро половина Београђана игра класичне игре на срећу: бинго, лото и греб картице, док 28 одсто посећује спортске кладионице.

Патолошко коцкање, према међународним критеријумима, преовладава у 3,6 одсто случајева од укупног броја испитаника, или у бројкама 30.000. На опасној граници да закорачи у овај проблем је два и по одсто односно, око 25.000 Београђана – утврђено је истраживањем обављеним на 1.000 пунолетних Београђана из десет градских општина које је спровела агенција „МАСМИ”, за потребе пројекта „Одговорно коцкање”.

Уочено је да су патолошки коцкари већином мушкарци – 86 одсто, који најчешће не одолевају само једној игри. Највећи проценат је „навучен” на живе игре (рулет, покер), 40 одсто на кладионице, а остали или комбинују порок или су зависни од више игара.

Истовремено представљена је и анализа рада „СОС линија савесна игра” коју је априла 2010. покренула Скупштина града Београда, а у циљу предупређења развоја проблема и одвајања одговорне и патолошке забаве, уз игре на срећу.

Како истиче др Вера Трбић, координатор пројекта, просечан број позива месечно био је 14:

– Највише су звали чланови најуже породице: мајке, очеви, супруге, сестре. Док је само једна четвртина позива за помоћ стигла од коцкара.

Код највећег броја зависника дужина проблема је од једне до пет година, појашњава др Трбић.

Интересантан је податак да се од понуђених адреса за помоћ у највећем проценту изјашњавају за приватне ординације – 38 одсто, 26,8 је рекло да ће се обратити државној медицинској установи, а 26 одсто је одбило да се изјасни да ли ће се лечити.

Проф др Жарко Требјешанин, менаџер пројекта „Одговорно коцкање” истиче да је веома добро што су спроведена истраживања јер се овом проблему не може озбиљно прићи само са становишта утиска и индивидуалних процена.

– Веома је важно одвојити здраво и одговорно играње игара на срећу од проблематичног, патолошког. Коцка је побуна и бекство од принципа рада и постепеног стицања, носи у себи и магијску игру са судбином. Јер, играчу победа не зависи од знања, талента, труда већ само од среће и случајности – објашњава Требјешанин.

-----------------------------------------------------------------

Вођени принципом задовољства

Коцка је стара колико и цивилизација. Антрополошки мотив да се човек коцка лежи у принципу задовољства, фатализма, веровања да се на тај начин игра са судбином. Неретко су коцкари убеђени, нарочито у фази док добијају да су свемоћни, да добицима пркосе судбини. Стицање средстава коцком је супротно принципима рада, труда, талента, оствареног успеха јер коцка нуди тренутну могућност.

-------------------------------------------------------------------

Естонци предњаче

У Европи патолошко коцкање преовладава у распону од 0,5 одсто у Великој Британији до 6,5 одсто у Естонији. Ризик од оболевања од коцкарске зависности је најмањи међу играчима класичних игара и на нивоу је просека популације.