Ime Filipa Ferarija poznato je među filatelistima širom sveta. Jedan je od najvećih kolekcionara poštanskih maraka do danas. Manje je, međutim, poznato da je Ferari više puta bio u Srbiji, da je mnogo pomagao našim ljudima i ustanovama, da je postao prvi počasni građanin Pirota i da je dobio naše državljanstvo. Pored toga, za lične potrebe Ferarija u Srbiji 1890. godine iskovan je metalni novac u apoenima od jedan i dva dinara.

Rođen je 11. januara 1850. godine u Parizu, a poreklom je Austrijanac. Kao dečak je dobio na poklon album sa markama. Bio je toliko oduševljen njima da je stalno govorio da hoće da ima sve marke sveta. Zbog paralize nogu čitavu mladost je proveo u kolicima i tek sa 20 godina počeo je da hoda. To je umnogome uticalo da, umesto da jurca ulicama sa ostalom decom, marljivo proučava i slaže marke.

Rano je ostao bez roditelja. Posle smrti majke i očuha, italijanskog vojvode Rafaela Galijere, Filip je nasledio veliki dvorac u najotmenijem delu Pariza. Nekoliko godina kasnije, nakon smrti oca plemića Emanuela de la Renetijera, nasledio je basnoslovnih 120 miliona nemačkih maraka u zlatu. Kao pasionirani filatelista, putovao je širom Evrope i trošio bogatstvo na kupovinu maraka posebno se interesujući za retkosti, sa slučajnim greškama nastalim u procesu štampanja. Kao i većina filatelista s kraja 19. veka, pripadao je generalnim sakupljačima, odnosno pravio je kolekciju maraka svih zemalja.

Novembra 1885. godine za vreme Srpsko-bugarskog rata sa jednog od putovanja po Bliskom istoku Ferari se preko naše zemlje pa i Pirota vraćao u Francusku. Došlo je do incidenta sa stražarima. Kako je bilo ratno vreme, pretila je opasnost da bude optužen da je špijun. Jedan žandarm je dobio zadatak da ga strelja, ali nije, već je stranca pustio. Kasnije Ferari se vratio u Srbiju, uspeo je da pronađe tog čoveka. Takođe je u više navrata darivao sirotinju i škole u Pirotu. U znak zahvalnosti, grad Pirot ga je 1891. godine proglasio prvim počasnim građaninom.

Imao je veoma bogatu zbirku maraka Kneževine i Kraljevine Srbije, naročito prvih novinskih maraka od jedne i dve pare iz 1866. godine, marke sa greškama, kao i pojedine raritete izdanja sa likom kneza Mihaila u celim tabacima.

Kao veliki prijatelj naše zemlje, Ferari je testamentom prepisao deo numizmatičke zbirke modernog novca Univerzitetu u Beogradu. Zbirka je 1923. godine iz Pariza preneta u Beograd. Posle Drugog svetskog rata zbirka je prenesena u Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković”, a 1954. godine u Narodni muzej u Beogradu, gde se i danas nalazi.

Filip Ferari je umro 1917. godine u jednoj bolnici u Švajcarskoj. Njegovu filatelističku i numizmatičku zbirku konfiskovala je francuska vlast. Na osnovu odluke francuske vlade zbirka je prodata na aukcijama, a sav prihod išao je u korist ratne odštete koju je Nemačka trebalo da plati. Sav filatelistički materijal je prodat na dvadesetak aukcija u periodu od pet godina, a ukupan prihod je premašio sva očekivanja.