Име Филипа Ферарија познато је међу филателистима широм света. Један је од највећих колекционара поштанских марака до данас. Мање је, међутим, познато да је Ферари више пута био у Србији, да је много помагао нашим људима и установама, да је постао први почасни грађанин Пирота и да је добио наше држављанство. Поред тога, за личне потребе Ферарија у Србији 1890. године искован је метални новац у апоенима од један и два динара.

Рођен је 11. јануара 1850. године у Паризу, а пореклом је Аустријанац. Као дечак је добио на поклон албум са маркама. Био је толико одушевљен њима да је стално говорио да хоће да има све марке света. Због парализе ногу читаву младост је провео у колицима и тек са 20 година почео је да хода. То је умногоме утицало да, уместо да јурца улицама са осталом децом, марљиво проучава и слаже марке.

Рано је остао без родитеља. После смрти мајке и очуха, италијанског војводе Рафаела Галијере, Филип је наследио велики дворац у најотменијем делу Париза. Неколико година касније, након смрти оца племића Емануела де ла Ренетијера, наследио је баснословних 120 милиона немачких марака у злату. Као пасионирани филателиста, путовао је широм Европе и трошио богатство на куповину марака посебно се интересујући за реткости, са случајним грешкама насталим у процесу штампања. Као и већина филателиста с краја 19. века, припадао је генералним сакупљачима, односно правио је колекцију марака свих земаља.

Новембра 1885. године за време Српско-бугарског рата са једног од путовања по Блиском истоку Ферари се преко наше земље па и Пирота враћао у Француску. Дошло је до инцидента са стражарима. Како је било ратно време, претила је опасност да буде оптужен да је шпијун. Један жандарм је добио задатак да га стреља, али није, већ је странца пустио. Касније Ферари се вратио у Србију, успео је да пронађе тог човека. Такође је у више наврата даривао сиротињу и школе у Пироту. У знак захвалности, град Пирот га је 1891. године прогласио првим почасним грађанином.

Имао је веома богату збирку марака Кнежевине и Краљевине Србије, нарочито првих новинских марака од једне и две паре из 1866. године, марке са грешкама, као и поједине раритете издања са ликом кнеза Михаила у целим табацима.

Као велики пријатељ наше земље, Ферари је тестаментом преписао део нумизматичке збирке модерног новца Универзитету у Београду. Збирка је 1923. године из Париза пренета у Београд. После Другог светског рата збирка је пренесена у Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић”, а 1954. године у Народни музеј у Београду, где се и данас налази.

Филип Ферари је умро 1917. године у једној болници у Швајцарској. Његову филателистичку и нумизматичку збирку конфисковала је француска власт. На основу одлуке француске владе збирка је продата на аукцијама, а сав приход ишао је у корист ратне одштете коју је Немачка требало да плати. Сав филателистички материјал је продат на двадесетак аукција у периоду од пет година, а укупан приход је премашио сва очекивања.