Вашингтон – Овогодишње пребројавање туђих пара – у свотама које изазивају вртоглавицу – које је по 25. пут узастопно обавио магазин „Форбс“, показало је да је у свету све више (доларских) милијардера, али и да су боље распоређени.

Овогодишњи салдо (на дан 14. фебруара) који је саставило 50 „Форбсових“ репортера на задатку у 13 земаља гласи овако: у свету је данас 1.210 људи чије богатство прелази једну милијарду. Сви заједно имају 4,5 билиона (хиљада милијарди) долара – што је више од бруто националног производа (свега што се за годину дана произведе или кроз услуге размени) најбогатије европске државе – Немачке.

Њихово просечно богатство – збир онога што имају на банкарским рачунима, вредност акција које поседују, њихових јахти, кућа и осталог, у просеку је 3,71 милијарда.

Што се тиче поретка у самом врху, он је исто као и лане у ово време. На челу је мексички телекомуникациони магнат Карлос Слим који је само за годину дана своје богатство увећао за 20,5 милијарди, па је сада „тежак“ укупно 74 милијарде. Његов већ стални пратилац, који је на првом месту претходно био десетак година, Бил Гејтс, сада вреди 56 милијарди, а његов пријатељ, инвеститор Ворен Бафет 50 милијарди. Ова двојица Американаца су иначе на челу растућег филантропистичког покрета у Америци, позивајући колеге милијардера да део богатства врате друштву (Гејтс је титулу најбогатијег човека света изгубио управо због тога што је део свог иметка пренео на Фондацију Бил и Мелинда Гејтс).

Главна новост најновије „Форбсове“ листе је у ствари чињеница да су нове фабрике милијардера четири земље које се заједно означавају скраћеницом БРИК (та реч на енглеском значи „цигла“) – Бразил, Индија, Русија и Кина. Оне имају укупно 413 појединаца чије богатство чини збир од 1.500 милијарди. (Град са највише милијардера на свету је иначе постала Москва.)

То су земље које се најчешће описују и као „помаљајуће“, односно економије у успону, при чему је Кина већ више од деценију држава са најдинамичнијим економским растом и „светска фабрика“, док је Индија постала центар једног од главних феномена глобализације, такозваног аутсорсинга: измештања појединих радних процеса (углавном немануелног рада) из матичних земаља у оне где се то може урадити јефтиније.

По Стиву Форбсу, главном уреднику магазина, чињеница да се богатство данас најбрже ствара у Азији је огледало онога што се догађа у светској економији. Број азијских милијардера у последње две године готово је утростручен, има их укупно 332, од којих је 115 у Кини, званично још „комунистичкој“ земљи. (Најбогатији Кинез је Робин Ли, власник тамошњег пандана „Гуглу“, компаније која омогућава претраживање Интернета на кинеском језику.)

Индија данас има 55 милијардера – више него Јапан, некадашњи економски лидер Азије – који их има упола мање, само 26.

Једна од карактеристика овогодишње листе је и несумњиви успон младих интернет-предузетника, друштва које је основало „Фејсбук“ и од њега направило данас највећи феномен интернет-ере. Марк Закенберг је прошле године удвостручио свој богаташки рејтинг и, према „Форбсу“, овај 26-годишњак сада вреди 13,5 милијарди. Његови ортаци (чије ликове је свет могао да упозна у одличном филму „Друштвена мрежа“) – Едуардо Северин, Дастин Московиц и Шон Паркер су такође доспели на овогодишњу листу, при чему је Московиц, који је рођен само осам дана после Закенберга, овога пута је носилац титуле најмлађег светског милијардера.

Најбогатија земља света, Америка, и даље има највише светских богаташа (413), одавде је сваки трећи са „Форбсове“ листе, али њихов број се последњих година увећава приметно спорије него некад.

Из Србије на овогодишњој листи нема учесника (2007. је на њој био Мирослав Мишковић, на 891. месту, са процењеним богатством од једне милијарде).

Све у свему, и овогодишњи, као и сви претходни спискови светских милијардера, показују (и доказују) оно што иначе сви знају: да (велике) паре могу да се зараде, само треба знати како.

Милан Мишић