Još od Gutenberga nije bilo boljeg vremena za novinarstvo, nego što je ovo sadašnje. Kad to tvrdi profesor Kent Kolins sa prestižnog novinarskog fakulteta (Misuri skul ov džornalizam), koji je juče ujutru uleteo u našu redakciju kao neki optimistički tajfun, može i da mu se poveruje. Procena ovog stručnjaka za nove medije, istraživačko novinarstvo, televizijske informativne emisije i redakcije posvećene „životu i stilu” je:

– Kriza je samo trenutna i, ma kako to u ovom momentu bilo bolno, ona će brzo proći. Teškoće su nastale zbog digitalne tranzicije a pojačane su globalnom recesijom. U trenutku kad mnogo šta može da se pronađe na Internetu, mediji gube svoju publiku a oglašivači su se rasuli na sve strane.

Renesansa novinarstva stiže uskoro, smatra američki profesor, koji u Beogradu i Novom Sadu ovih dana drži predavanja o novim medijima i istraživačkom novinarstvu. „Jer ako je ranije, zbog štednje papira, filma, trake i štamparske boje, bilo prostora za samo nekoliko slika ili za kratak tekst, danas u virtualnom svemiru ima mesta za sve priče ovog i onog sveta, o ilustracijama da i ne govorimo.”

Digitalna revolucija olakšava prikupljanje i distribuciju vesti, problem su jedino oglašivači. Ali Kolins očekuje da će „pametni vlasnici velikih novinskih kuća u Beogradu, Njujorku, Buenos Ajresu... vrlo brzo pronaći rešenje, jer su oni uložili svoj kapital u medije i neće dozvoliti da on propadne, već naprotiv biće u stanju da iz njega izvuku dobar profit”.

Danas studenti, kako svedoči profesor novinarstva sa gotovo četrdesetogodišnjim iskustvom u medijskoj branši, sa istom žarkom željom, kao nekad, dolaze na fakultet u Misuriju.

Podučavanje novinarstvu se donekle izmenilo: „Reporter se šalje na događaj bez određenog dedlajna. Priča se valja od samog početka, svaki trenutak u tom događaju se beleži, a potom briše sa pojavom novih podataka. Danas hoćemo razvoj priče koja se preliva preko vebsajta čitavog dana. Studenti novinarstva u Americi, i ovde u Beogradu, uče se takvoj vrsti pisanja”.

Nećemo u budućnosti biti lišeni ni šuškanja novinske hartije, jer to je nezaobilazni šum analitičkog novinarstva:

– Prognoziram da će se u Americi „Njujork tajms”, na primer, uvek čitati, da će mu tiraž rasti, ali da će samo jednom nedeljno moj omiljeni dnevnik izlaziti u debelom ilustrovanom papirnatom izdanju, sa puno analiza i istraživačkih naslova. Biće to divan produkt, lepo će šuškati, dobro ćemo se osećati kad ga držimo u ruci, kad prevrćemo stranice, nosićemo ga pod miškom na izlet, čitaćemo ga u naslonjači i trajaće svih sedam dana. Ostalih šest, moje novine će naravno postojati, ali bez fizičkog mastila i papira. „Onlajn” kopija biće zgodna za brzu upotrebu i za vraćanje kad zatreba. Vrlo brzo, svi će shvatiti da žele da plate za takvu uslugu, kao što plaćaju za brzu hranu, ili za brzi prevoz. Jer meni su određene novine potrebne i platiću za njih onoliko koliko koštaju.

Paradoksa nove medijske ere je napretek. Istraživačko novinarstvo, dugi tekstovi, priče koje počinju pre četiri ili pet godina, ali otvaraju pitanja za budućnost, postaju aktuelnije nego ikad ranije. Primer za to je dugačka reportaža, plod višegodišnjeg istraživanja o događajima koji su se desili posle naleta „Katrine” (2005) u bolnici u Nju Orleansu. Autorka Šeri Fink je upravo dobila „Pulicera” baš za takvu potresnu priču, iako se moglo pomisliti da se u ovoj tranziciono digitalno ubrzanoj eri niko više i ne seća humanitarne katastrofe koja se desila u najrazvijenijoj zemlji sveta.

A da li oko američkih novinara i danas, kao u eri Makartijevog lova na veštice, lebde oblaci duvanskog dima i u etar odlaze zajedno sa bombastičnim informacijama viski isparenja?

– Pa pušenje više u Americi uopšte nije u modi. Čak i novinari mnogo manje ili uopšte ne puše. A što se viskija tiče, i sami ste videli da se on toči u izobilju u novinarskom klubu u Vašingtonu iz koga se osmatra i Bela kuća, i Kapitol hil. Znači nema dima kao u crno-beloj verziji priče o novinarskoj zvezdi Edvardu Marou „Laku noć i srećno”. Ali ima vatre.

Bavljenje ovom profesijom je, kako smatra američki ekspert, teže nego ikad ranije: novinar mora da bude hrabar, i da se suoči sa izazovima, da raskrinka lobiste, da ignoriše pi-arove, da pronađe suštinu. I da profesionalno obavi zadatak u čemu će uvek dobar novinar nadvisiti svakog pa i najtalentovanijeg amatera.

Zorana Šuvaković