Још од Гутенберга није било бољег времена за новинарство, него што је ово садашње. Кад то тврди професор Кент Колинс са престижног новинарског факултета (Мисури скул ов џорнализам), који је јуче ујутру улетео у нашу редакцију као неки оптимистички тајфун, може и да му се поверује. Процена овог стручњака за нове медије, истраживачко новинарство, телевизијске информативне емисије и редакције посвећене „животу и стилу” је:

– Криза је само тренутна и, ма како то у овом моменту било болно, она ће брзо проћи. Тешкоће су настале због дигиталне транзиције а појачане су глобалном рецесијом. У тренутку кад много шта може да се пронађе на Интернету, медији губе своју публику а оглашивачи су се расули на све стране.

Ренесанса новинарства стиже ускоро, сматра амерички професор, који у Београду и Новом Саду ових дана држи предавања о новим медијима и истраживачком новинарству. „Јер ако је раније, због штедње папира, филма, траке и штампарске боје, било простора за само неколико слика или за кратак текст, данас у виртуалном свемиру има места за све приче овог и оног света, о илустрацијама да и не говоримо.”

Дигитална револуција олакшава прикупљање и дистрибуцију вести, проблем су једино оглашивачи. Али Колинс очекује да ће „паметни власници великих новинских кућа у Београду, Њујорку, Буенос Ајресу... врло брзо пронаћи решење, јер су они уложили свој капитал у медије и неће дозволити да он пропадне, већ напротив биће у стању да из њега извуку добар профит”.

Данас студенти, како сведочи професор новинарства са готово четрдесетогодишњим искуством у медијској бранши, са истом жарком жељом, као некад, долазе на факултет у Мисурију.

Подучавање новинарству се донекле изменило: „Репортер се шаље на догађај без одређеног дедлајна. Прича се ваља од самог почетка, сваки тренутак у том догађају се бележи, а потом брише са појавом нових података. Данас хоћемо развој приче која се прелива преко вебсајта читавог дана. Студенти новинарства у Америци, и овде у Београду, уче се таквој врсти писања”.

Нећемо у будућности бити лишени ни шушкања новинске хартије, јер то је незаобилазни шум аналитичког новинарства:

– Прогнозирам да ће се у Америци „Њујорк тајмс”, на пример, увек читати, да ће му тираж расти, али да ће само једном недељно мој омиљени дневник излазити у дебелом илустрованом папирнатом издању, са пуно анализа и истраживачких наслова. Биће то диван продукт, лепо ће шушкати, добро ћемо се осећати кад га држимо у руци, кад преврћемо странице, носићемо га под мишком на излет, читаћемо га у наслоњачи и трајаће свих седам дана. Осталих шест, моје новине ће наравно постојати, али без физичког мастила и папира. „Онлајн” копија биће згодна за брзу употребу и за враћање кад затреба. Врло брзо, сви ће схватити да желе да плате за такву услугу, као што плаћају за брзу храну, или за брзи превоз. Јер мени су одређене новине потребне и платићу за њих онолико колико коштају.

Парадокса нове медијске ере је напретек. Истраживачко новинарство, дуги текстови, приче које почињу пре четири или пет година, али отварају питања за будућност, постају актуелније него икад раније. Пример за то је дугачка репортажа, плод вишегодишњег истраживања о догађајима који су се десили после налета „Катрине” (2005) у болници у Њу Орлеансу. Ауторка Шери Финк је управо добила „Пулицера” баш за такву потресну причу, иако се могло помислити да се у овој транзиционо дигитално убрзаној ери нико више и не сећа хуманитарне катастрофе која се десила у најразвијенијој земљи света.

А да ли око америчких новинара и данас, као у ери Макартијевог лова на вештице, лебде облаци дуванског дима и у етар одлазе заједно са бомбастичним информацијама виски испарења?

– Па пушење више у Америци уопште није у моди. Чак и новинари много мање или уопште не пуше. А што се вискија тиче, и сами сте видели да се он точи у изобиљу у новинарском клубу у Вашингтону из кога се осматра и Бела кућа, и Капитол хил. Значи нема дима као у црно-белој верзији приче о новинарској звезди Едварду Мароу „Лаку ноћ и срећно”. Али има ватре.

Бављење овом професијом је, како сматра амерички експерт, теже него икад раније: новинар мора да буде храбар, и да се суочи са изазовима, да раскринка лобисте, да игнорише пи-арове, да пронађе суштину. И да професионално обави задатак у чему ће увек добар новинар надвисити сваког па и најталентованијег аматера.

Зорана Шуваковић