Матурски радови ученика средње стручне Школе за дизајн у Београду приказани су у јуну на традиционалној изложби, ове године у Кући краља Петра, а у октобру путују у Италију. Уз подршку Средњоевропске иницијативе, у згради венецијанског бијенала у Трсту петоро ученика представиће по један од образовних профила ове школе коју су 1963. основали најбољи југословенски дизајнери.

После представљања у Италији и успостављања сарадње са једним лицејем из Трста, у изгледу је и повезивање са сродном школом у Бечу.

У здању у Крупањској не крију задовољство што ће, како се мрежа даље буде ширила, њихова школа бити истакнута као главни иницијатор и оснивач.

Директорка Јелена Медаковић, која је на ово место дошла пре неколико месеци као човек из струке, бивши ђак и професор, посебан акценат ставља на квалитет наставног кадра, у ком је 11 магистара.

– За професоре смо имали и имамо многе истакнуте уметнике. Незахвално је било ког издвојити, али поменула бих оне са најдужим стажом као што су вајар Дубравко Милановић, аутор споменика Хајдук Вељку у Неготину и Зорану Радмиловићу у Зајечару, и архитекта Војислав Субота – каже Медаковићева, која је својевремено организовала прво представљање радова славног њујоршког дизајнера Карима Рашида у Београду, и то баш у школи.

У време када индустрија прелази у приватни сектор за школу је нови изазов да матуранти из ње изађу потпуно оспособљени за самостални рад у областима које нови послодавац тражи. Због слика на зидовима и лутки у уникатним креацијама свуда по ходницима случајни посетилац има утисак да је у некој галерији, а не у школи.

У поподневним сатима, кад се заврше часови попут математике и језика, ђаци урањају у стручне предмете, а звоно више не звони на 45 минута. У кабинету за графичко обликовање надвијени су изнад компјутера, док у радионици за дизајн текстила царују разбоји, тканине и боје.

Циљ наставе је развој креативности и стваралачких способности, а ученици кроз процес наставе пролазе пут ликовног описмењавања, поступно савлађују програм према образовном профилу, да би на крају школовања били оспособљени да реализују свој пројекат од идејних скица, њихове разраде, техничке припреме до реализације.

На профилу Дизајн графике обучавају се да праве каталоге, логотипе, огласе, да визуелно обликују књиге и новине...

– И ако не упишу факултет, лако ће моћи да нађу посао као оператери у некој агенцији – истиче Снежана Ивановић, професор на профилу Дизајн графике. Неки од ученика одговарају да већ раде – цртају стрипове и карикатуре или сликају у Скадарлији.

Ј. Каваја

--------------------------

После три дана пријемног, прима се сваки четврти

Популарна „дизајнерска” спада у школе које могу да приме само мали део оних који би да седну у њене клупе. У септембру је места у учионицама било тек за сваког четвртог заинтересованог првака. Стотину њих се за место изборило талентом показаним на тродневном пријемном испиту полажући цртање, сликање и вајање. Са дипломом техничара дизајна амбалаже, графике, индустријских производа и ентеријера, текстила или ликовног техничара отворена су им врата многих фирми, али већина се одлучује да настави школовање на неком од уметничких факултета, врло често у иностранству.

--------------------------

Урош Ђурић и Никола Ђуричко међу ученицима

Основу за даље школовање овде су стекли наши признати дизајнери Славимир Стојановић и Марко Луковић, сликар Урош Ђурић, сценограф Александар Вељановић и познати амерички дизајнер индустријских производа Сава Чвек, али и људи који су у даљој каријери користили неке друге таленте: глумац Никола Ђуричко и сви чланови групе „Вампири”.