Олимпијски комитет Србије ове године прославља јубилеј – век постојања олимпијског покрета у нашој земљи. Тим поводом Пошта Србије је недавно емитовала пригодну марку. Тачније, 23. фебруара када је тачно пре 100 година група српских официра на четвртом спрату палате „Росија”, данас хотела „Москва”, на Теразијама у Београду основала Српски олимпијски клуб. Они су у редакцији листа „Ново време”, уз подршку уредника листа Владислава – Влајка Савића, ударили темеље Олимпијског комитета. То је била прва олимпијска организација на само тадашње Србије, већ и свих подручја које насељавају Јужни Словени.

Том приликом усвојен је и програм рада, на чијим принципима и данас почива национална организација. У њему су дати правци деловања Српског олимпијског клуба с циљем да олакша оснивање „витешких друштава и спортских клубова, као и да морално и материјално, делом и саветом, помаже витешка друштва и клубове који постоје”. Посебна пажња је посвећена предузимању мера „за буђење и подстрекивање витешког духа у народу”.

За првог директора СОК-а изабран је капетан Светомир Чукић, а за почасног председника генерал Никодије Стевановић. Непосредно изабрано руководство састојало се од председништва, од четири члана, извршног одбора са пет чланова и управе од осам. Као и данашње спортске организације, Српски олимпијски клуб је имао утемељиваче, редовне чланове и добротворе. На самом почетку свог деловања имао је помоћ многих институција: Министарства народне привреде, Министарства војног, Топчидерске економије, Београдске општине, Бродарског друштва, Удружења превозника… На првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896. године на стадиону се вијорила застава Србије и интонирана је химна у част српског краља Александра Првог Обреновића, који је као једини страни владар, на позив грчког краља Ђорђа, присуствовао Олимпијади. На Првој олимпијади Момчило Тапавица, који се такмичио под заставом Мађарске, освојио је бронзану медаљу. У дизању тегова био је пети, у рвању четврти, а у тенису је ушао у полуфинале чиме је освојио бронзану медаљу. Ово је потврдио Олимпијски комитет 2004. године.

Две године након оснивања, Олимпијски комитет Србије је примљен у олимпијску породицу на конгресу у Стокхолму, као 18. члан. Наши спортисти су дебитовали на Петим олимпијским играма одржаним у том граду 1912. године. Од тада наш национални олимпијски комитет слао је мисије на све летње игре, а наши олимпијци су врхунским спортским остварењима оставили дубок траг у историји и допринели популаризацији игара.

Након оснивања нове државе 1919. године, ОКС је постао Југословенски олимпијски одбор, а убрзо Југословенски олимпијски комитет. То име је носио до 3. априла 2003. године, када је постао Олимпијски комитет Србије и Црне Горе и коначно 8. јуна 2006. године, након 87 година рада на организовању и представљању спорта у савезним државама, поново добијамо представника олимпијског покрета и спорта државе под именом Олимпијски комитет Србије.

Почев од Олимпијских игара у Хелсинкију 1952. године, наша земља редовно обележава летњу олимпијаду на маркама. Што се тиче зимских, та традиција је почела са Играма у Греноблу 1968. године. Поводом 100 година Међународног олимпијског комитета, емитована је 1994. године пригодна марка.

Уметничку обраду марке урадила је Надежда Скочајић, графички дизајнер, а стручну сарадњу пружио је Олимпијски комитет Србије. Марка је штампана техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” и шалтерским табацима од 25 комада марака и у тиражу од 38.000 комада. На дан пуштања марке у оптицај је емитован коверат првог дана.

Бора Станковић