„Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo” izgovorio je na današnji dan (po američkom vremenu 20. jul) pre 43 godine Nil Armstrong, kada je kao prvi čovek zakoračio na Mesec. Tu rečenicu ne osporava niko, ali i danas traju rasprave o tome gde su zapravo izrečene istorijske reči.

Da li je vest o sletanju na Mesec bila toliko neverovatna za vreme u kojem se dogodila, tako da su se odmah stvorile brojne teorije koje tvrde da Armstrong i kolege uopšte nisu bili na Mesecu već da je sve dobro osmišljeno i izvedeno – na Zemlji!?

Zagovornici teorija zavere navode različite društvene i političke okolnosti koje su, prema njihovom mišljenju, naterale američku vladu da lažira sletanje „Apola 11” sa Armstrongom, Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom na Mesec.

Lansiranje u orbitu sovjetskog „Sputnjika”, kao prvog veštačkog satelita, ne samo da je iznenadilo Amerikance nego je za njih bilo izazov na koji je trebalo odgovoriti. Osnovali su Agenciju za istraživanje svemira (NASA). Glavna ideja pristalica zavereničkih teorija jeste da su, u želji da više ne zaostaju za Sovjetskim Savezom, Amerikanci u holivudskom studiju napravili snimke lažnog sletanja na Mesec.

Sumnje u istinitost istorijskog poduhvata podgrejao je i film „Kaprikorn jedan” iz 1978, u kojem je predstavljeno lažno putovanje na Mars u letelici istovetnoj „Apolu 11”.

Kao još jedan razlog da tvrde da se sletanje „Apola 11” nije dogodilo, zagovornici teorija zavere navode da je takav događaj bio potreban američkoj vladi da bi skrenula pažnju javnosti sa angažovanja u vijetnamskom ratu. U prilog tome navode da se svemirski program „Apolo” završio u isto vreme kada su SAD okončale svoju ulogu u ratu. Osim toga, svih šest sletanja letelica sa ljudskom posadom na Mesec dogodilo se za vreme administracije predsednika Ričarda Niksona, dok kasnije nije bilo novih sletanja bez obzira na tehnološki napredak.

Raspirivanju zavera najviše su ipak doprineli pojedini detalji sa fotografija. Američka zastava koju su na površinu Meseca zaboli astronauti, vijori se kao na vetru iako je reč o bezvazdušnom prostoru. Ovo je objašnjavano time da je zastava bila postavljena na držač oblika ćiriličnog slova „g” sa kojeg nije mogla da padne, i da je fotografija napravljena u trenutku kada je astronaut tek pustio zastavu, pa se zbog bezvazdušnog prostora vijorila duže nego što je to moguće na Zemlji.

Tvrdnje da položaj senki ne odgovara uglu slikanja, što bi trebalo da ukaže na upotrebu veštačkog svetla, opovrgavane su time da je bilo više izvora svetlosti.

Na fotografijama se vide otisci stopala astronauta napravljeni u prašini na površini Meseca, ali ne i krater koji bi morao da nastane pod letelicom teškom 17 tona usled njenog sletanja.

Dokazujući da nije reč o prevari, pojedini istaknuti univerzitetski profesori govorili su da je lakše spustiti se na Mesec nego obezbediti da toliki broj ljudi, koji su učestvovali u pripremi događaja, čuva tajnu o lažnom sletanju. 

(SUTRA Napad na kule „bliznakinje”: ko stoji iza?)

-----------------------------------------------

Iz šest misija doneto 380 kilograma stena

Iz programa „Apolo”, tokom šest misija sa posadom, na Zemlju je doneto 380 kilograma stena za koje su naučne analize potvrdile da zaista potiču sa Meseca. Međutim, oni koji u to ne veruju, tvrde da je reč o ostacima meteorita.