Почетком године компанија „Блајти артс” објавила је онлајн игру „Мај минкс” (My minx). После само неколико недеља игра је бројала више десетина хиљада регистрованих играча, махом девојчица у пубертету. Ипак, ово остварење „прославило” се не по броју корисника већ по прилично негативној репутацији. Наиме, „Мај минкс” (у слободном преводу са енглеског језика: моја намигуша, кокета, дрска девојка, блудница...) изазвала је лавину осуда родитеља и организација за заштиту деце као производ који изузетно лоше утиче на младе.

Креатори „Мај минкс” дефинисали су ову игру као „заједницу стила и забаве, где Барби среће Шанел”, док критичари тврде да је она све само не „модна забава”.

Сваки регистровани играч креира своју модну „двојницу” и сам одређује њен животни и модни стил, начин облачења, укус и циљеве. „Намигуше” могу бити скромне девојке којима је едукација на првом месту, али и раскалашнице чији је једини циљ успех по сваку цену, провод и трошење новца. Уз помоћ тог (додуше виртуелног) новца могу се облачити у скупе и веома провокативне „крпице”. Кад се виртуелни новац потроши, треба га зарадити, било преко онлајн уплата (правог) новца или у некој од акција током игре. То могу бити модне ревије, снимање виртуелних реклама и потписивање спонзорских уговора. Оно што је критичаре ове игрице посебно разљутило јесте чињеница да „намигуша” до своје дозе луксуза може доћи тако што ће постати „спонзоруша” или се чак бавити и виртуелном проституцијом. На листи „модних” детаља које потенцијална „намигуша” може да купи, између осталог, налазе се и виртуелни кондоми и антибеби пилуле.

Када постане „славна”, „намигуша”, у стилу Мадоне или Анџелине Џоли, може да усваја виртуелну децу. По многима, врхунац ироније представља недавно уведена опција усвајања малих Хаићана. Позиција сваке „намигуше” расте на социјалној лествици пропорционално броју усвојене деце. Њих такође може облачити у креације познатих дизајнера и прилагођавати свом модном стилу.

Родитељи широм Америке и Велике Британије на бројним форумима и сајтовима изражавају протест против ове игрице, тврдећи да она доприноси непримереном па чак и девијантном понашању њихове деце. Неколико група родитеља прикупља петицију да се ова игра укине, а своје негодовање изразила је и организација „Перенткајнд”.

И док једни негодују, други бране игрицу, тврдећи да она није ни прва ни последња која се бавила контроверзним темама. Аутори „Мај минкс” тврде да игрица сама по себи не утиче на понашање савремених девојчица, већ само осликава дешавања у реалном свету, без увијања и прећуткивања.