Загрижена комунисткиња која се против угњетавања режима борила и у герили, пушком, положила је не само оружје, већ и ватрену реторику да би на сигурном левом центру током председничких избора постала довољно прихватљива за највећи број Бразилаца. Дилма Русеф је у 2011. постала прва шефица државе у историји Бразила проширивши тако малобројни клуб лидерки света.

Такође први пут, у овој години жена је дошла на чело најважније финансијске институције, Међународног монетарног фонда, док су Данска и Тајланд добили премијерке.

Дилма Русеф, председница Бразила (Фото Бета, Ројтерс)
 

Ћерка бугарског имигранта, Дилма Русеф (64) води земљу од 200 милиона становника и шесту економију света. Пожелела је добродошлицу страном капиталу, али и обећала да ће искоренити сиромаштво. Бивши лидер јој је предао државу са импресивним растом привреде, али оптерећену дуговима и инфлацијом. Током прве године владавине отпустила је шесторо министара осумњичених за корупцију што јој је повећало популарност међу грађанима. Припадницама свог пола најављује борбу до постизања потпуне равноправности, мада је њој лично замерано да је груба и да се понаша као мачо мушкарац. „Форбс” је Дилму Русеф позиционирао на треће место најмоћнијих жена света и на 22. место најмоћнијих личности на планети.

Нешто ниже на истој листи нашла се директорка ММФ-а Кристин Лагард (55): на деветом месту у женској и на 39. месту у општој конкуренцији. Француска правница је летос ушла у канцеларију у Вашингтону када је из ње избачен дотадашњи директор Доминик Строс-Кан, оптужен за покушај силовања хотелске собарице у Њујорку. Мандат Кристин Лагард неће бити лак пошто се свет суочава са рецесијом а поједине европске земље са банкротом. Иако је добар део каријере радила и као економиста, светску економску кризу не објашњава финансијским терминима.

– Верујем да у једној просторији никад не сме бити превише тестостерона – објаснила је Лагардова, додајући да је мушка похлепа узроковала светску економску кризу 2008.

Јинглук Шинаватра, премијерка Тајланда (Фото Бета, Ројтерс)
 

За разлику од ње, новопечена премијерка Данске Хеле Торнинг-Шмит (45) готово да и не помиње разлике између полова сматрајући да су жене и мушкарци у Скандинавији одавно равноправни. Председница данских социјалдемократа изборни успех дугује обећању да ће извући земљу из највеће економске кризе од краја Другог светског рата, и то повећањем јавне потрошње и подизањем пореза. Неуобичајено за лидерку радничке партије, Торнинг-Шмитова се углавном појављује у маркираној гардероби због чега је медији зову Хеле Гучи. Бори се против имиџа богате припаднице више средње класе али и оптужби да њен супруг Стивен Кинок, иначе председавајући Светског економског форума и син некадашњег лидера британских лабуриста, избегава плаћање пореза.

Новоизабрана председница владе Тајланда Јинглук Шинаватра (44) такође долази из утицајне породице. Има приснији однос са народом него њени политички противници, али трпи критике да је марионета брата, збаченог премијера Таксина Шинаватре који се налази у егзилу. Пре него што је постала премијерка није вршила ниједну јавну функцију што јој замерају сви опоненти. Све до ове године бавила се бизнисом и важи за заштитника крупног капитала, мада је обећала да ће ујединити нацију и искоренити сиромаштво. Већ на самом почетку мандата сачекале су је највеће поплаве у историји Тајланда. Део јавности је незадовољан њеним одговором на природну катастрофу, али она ипак верује да је генерали неће збацити са власти као што су 2006. учинили са њеним братом.