Живот и стил

Реч,две са Јованом Томановић

Жао ми је што су наши уметници инертни

Млада мултимедијална уметница управо је имала изложбу у Трсту, „скокнула” је у Београд да ради у фонду „Савремена деца” и припрема нови број часописа за ликовну уметност „Флеш арт интернешенел”

Са припрема за изложбу у Трсту

Рођену Београђанку, Јовану Томановић наша ликовна публика упознала је пре две године на великој самосталној изложби у „Магацину”. Интригантном позивницом – инсталацијом од неколико стотина пластичних флаша киселе воде креирала је огромну рибу са светлећим очима на сензоре, постављеном у Кнез Михаиловој улици, и дозвала велики број љубитеља сликарства на изложбу „B.Fish –BeoRiba –Budi Riba”. Њене слике огромних димензија, али и скулптуре од керамике, папира, стаклића и гуме, као и видео радови, инспирисане су рибама и подводним светом са обала Занзибара у Танзанији, где је отишла да слика неколико месеци.

Јована је дипломирала и магистрирала на престижној уметничкој академији Брера у Милану, где иначе живи од основне школе са родитељима и сестром. Својом упорношћу и талентом, а и вољом градоначелника Милана, добила је најбизарнији изложбени простор: велики милански –акваријум, за завршну изложбу магистарских студија у марту 2008. године.

Излагала је од Вишеграда и Смедерева до Њујорка и Милана. Недавно јеимала изложбу у Трсту.

– Назив моје изложбе „Уметник је присутан” исти је као и велики перформанс Марине Абрамовић! Међутим, моја изложба је много краће трајала, две недеље, а Маринина два и по месеца. Задовољна сам, јер је цео Трст био излепљен плакатима за моју изложбу, дала сам интервјуе за чак три велике телевизије – каже Јована Томановић, која ради за часопис за ликовнууметност у свету „Флеш арт интернешенел”.

У свом именику има најбогатије колекционаре света, власнике галерија и музеја, на „ћао” је и на скајпу са Романом Абрамовичем.Пријатељица је са његовом изабраницом Даријом –Дашом Зуковом, чији је отац у нафтном бизнису, а она власница најјаче галерије у Москви „Гараж”.

– Трудим се кроз „Флеш арт”да и наше тржиште уметностипредставим свету – каже Јована. Нажалост, наши уметници имајуидеје, али нема новца, они живе у свету који није видео свет. Жао ми је кад видим да су наши уметници доста инертни. У Њујорку су баш они ти који проналазе нове просторе па за њима иде богат свет, елита, мода, чувени ресторани. Некад је стециште био „Сохо”, сада је то,већ годинама, Бруклин. У свету нови музеји настају у старим напуштеним фабрикама, а не у велелепним зградама . Тако је „Armory Show” на Менхетну постављен у старој фабрици из 1913. а сада је најјачи сајам уметности у свету. Наши музеји и галерије греше што траже паре од државе, а не желе да крену примерима највећих из света као што су МОМА или Гугенхајм, МЕТ или Тејт. Они не живе од улазница, већ од донатора и бук-шопа где се продаје све, од књига до сувенира, и од барова у које долазе на ручак не само посетиоци и љубитељи уметности већ богати пословни људи, који се тако „увуку”,па постају донатори и спонзори.

На крају, познато је да је уметност и велики бизнис. Неки чак тврде да је одмах после трговине оружјем! Богати улажу и купују најскупље.

Роман Абрамович је дао за Херстову „лобању”опточену дијамантима више од 32 милиона долара. Неколико Херстових радова је у власништву Викторије и Дејвида Бекама. Наравно да кроз тај „бизнис” може да се обави и дискретно „прање пара”.

Њене су слике и скулптуре на тржишту у Италији тек нешто преко десетак хиљада евра. Очекују је велики сајмови уметности у Сеулу, а у септембру отварање највеће галерије у свету, „L&M” у Лос Анђелесу. Први излагач је, открива нам, нико други до –Пол Мекарти! Наравно, није реч о чувеном музичару, већ о контроверзном уметнику из ЛА рођеном пре 65 година у Лејк Ситију. У току је и његова велика изложба „Ракија, содомија и пијанство”, у Милану, са више него непријатним призорима, која је представљена у последњем јулско-септембарском броју „Флеш арт интернешенела”.

Мирјана Радошевић  

објављено: 30/08/2010

Последњи коментари

Anna David | 08/09/2010 07:49

Ne dopada mi se tekst ...umetnica se tako hvali svojim vezama da me podseca na provinciju.